Monthly Archives: March 2016

Davorin Jenko (1835-1914) Prilozi za kulturu sećanja Davorin Jenko (1835-1914) Prispevki za kulturo spomina

 

 

Izdavači zbornika su Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine

 

Pripremu ovog izdanja pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

 

Jenko korica

 

Jenko zbornik 

 

Pozivnica za premijerno gostovanje Mestno gledališča ljubljansko u Bitef teatru sa predstavom KOS PLATIKA / PARČE PLASTIKE

 

Poštovani,

Sa zadovoljstvom Vas pozivamo na premijerno gostovanje u Bitef teatru ‒Mestno gledališče ljubljansko sa predstavom „Parče plastike”, koje će se održati 19. marta u Bitef teatru.

S poštovanjem,

Slavica Hinić

 

19. mart u 20h, Bitef teatar

Mestno gledališče ljubljansko

Marius von Mayenburg

KOS PLATIKA / PARČE PLASTIKE

Režija: Primož Ekart

Dramaturškinja: Ira Ratej

Prevod: Milan Štefe

Scenograf: Damir Leventič

Kostimografkinja: Belinda Radulović
Autor muzike: Davor Herceg

kos_plastike_1

 

Foto: Peter Uhan
PARČE PLASTIKE je najnoviji komad uglednog i mladog nemačkog autora Marijusa fon Mejenburga (Marius von Mayenburg). To je duhovit, ali i podsmešljiv dramski portret dela evropske populacije, koji se (za razliku od drugih stanovnika starog kontinenta) valja u malograđanskom izobilju, a istovremeno ima sve manje empatije za sve što je autentično, spontano, etičko, saosećajno, a pre svega logično.

 

 

Gostovanje Mestnog gledališča ljubljanskog na sceni Bitef teatra 19. marta

 

Predstava Parče plastike u režiji Primoža Ekarta gostuje na sceni Bitef teatra u nedelju, 19. marta u 20h.

Predstava je nastala u produkciji Mestnog gledališča ljubljanskoga. U predstavi  igraju Iva Krajnc, Gregor Gruden, Rok Prašnikar, Gašper Tič, Tina Potočnik .

Parče plastike  je najnoviji komad uglednog i mladog nemačkog autora Marijusa fon Mejenburga (Marius von Mayenburg). To je duhovit, ali i podsmešljiv dramski portret dela evropske populacije, koji se (za razliku od drugih stanovnika starog kontinenta) valja u malograđanskom izobilju, a istovremeno ima sve manje empatije za sve što je autentično. spontano, etičko, saosećajno, a pre svega logično.

 

Izvor: http://teatar.bitef.rs/2016/02/26/parce-plastike-20-mart-gostovanje-mestnog-gledalisca-ljubljanskog/

Izložba Marije Pregelj “Dokument istine”

 

Slikarstvo Marija Pregelja iz Legata Vaska i Zlate Pregelj u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu

Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Rodoljuba Čolakovića 2)

Na izložbi Marij Pregelj: Dokument istine biće predstavljeno slikarstvo slovenačkog umetnika Marija Pregelja (8. avgust 1913. Kranj – 18. mart 1967. Ljubljana), iz Legata Vaska i Zlate Pregelj, koje je nastalo u periodu između 1947. i 1967. godine. Legat koji nosi ime sina i supruge umetnika, Muzej je preuzeo 1986. godine posle smrti supruge Marija Pregelja. Ona je, po želji samog autora, umetničku zaostavštinu svog supruga ravnopravno zaveštala Muzeju savremene umetnosti i ljubljanskoj Modernoj galeriji. Tom prilikom Muzeju savremene umetnosti, pored slika, pripala su i 123 grafička lista i 22 rada izvedena tehnikom akvarela, gvaša i pastela. Deo legata, koji obuhvata grafičke listove, bio je predstavljen na izložbi 1988. u Galeriji – Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

Marij Pregelj je slovenački slikar i grafičar, umetnik specifične ikonografije i simbolike, čiji je stvaralački doprinos nezaobilazan u proučavanju slovenačke kao i šire jugoslovenske umetnosti druge polovine prošlog veka. Potiče iz porodice slovenačkog pisca ekspresionističkog usmerenja Ivana Pregelja, i čenjinica da je odrastao u literarnom okruženju, važna je za konačno formiranje njegove i životne i umetničke biografije. Školovao se na zagrebačkoj akademiji likovnih umetnosti gde je diplomirao u klasi profesora Ljube Babića. Prvi put se pojavljuje na izložbi Nezavisnih 1937. u Jakopičevom domu u Ljubljani, a samostalno izlaže od 1950. godine. Pregeljevo slikarstvo predstavlja reakaciju na egzistencijalne izazove savremenog čoveka, koje umetnik iskazuje „homerski širokogrudo“ kroz snažan gest i ekspresivan kolorit. Pregelj je tvorac brojnih ciklusa uvek novih ikonografskih osobina i formalnih varijacija. Stvralački opus Marija Pregelja od samog početka prožet je sagledavanjem čovekove egzistencije, ne samo u interpretaticijskom smislu, već pre svega u njenoj psihološkoj složenosti. Celokupnim Pregeljovim opusom, a posebno u poslednjoj stvaralačkoj deceniji, dominira ljudska figura data u svoj svojoj ikonografskoj i simboličkoj razuđenosti: kao akter rođenja, kao nosilac smrti, kao sedeća figura za stolom, figura žene u stavu orante, truplo na stolu ili razapeta forma na krstu.

Pregeljev likovni izraz predstavlja autentitičnu i autohtonu pojavu u periodu razvoja socijalističkog modernizma, najbliži karakteristikama tamnog modernizma u Sloveniji (Tomaž Brejc), a na širem evropskom planu, Pregeljevo slikarstvo korenspondira sa najvišim dometima umetnika, pripadnika poslednje generacije modernista.

Izlagao je na Bijenalu u Veneciji 1954. i 1956. godine, na Bijenalu u Tokiju 1955. na izložbi Gugenheim Inernational u Njujorku 1958. kao i na Bijenalu u Sao Paolu 1963. godine. Bio je profesor slikarstva na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i predsednik Saveza likovnih umetnika Jugoslavije (1960-1964). Dobitnik je više nagrada, između ostalih Zlatne plakete na II trijenalu jugoslovnske umetnosti u Beogradu 1964, Prešernove nagrade 1958. i 1964, i Jakopičeve nagrade 1969. godine.

U Zbirci slikarstva MSU, pored dela iz Legata Vaska i Zlate Pregelj, nalaze se 12 dela ovog umetnika svojevremeno otkupljenih za kolekciju Muzeja, među kojima su i posebno značajna dela iz Pregeljevog kasnog opusa, Fantastična trpeza, (1966) i Diptihon, I , II. (1967).

Kustos izložbe: Svetlana Mitić viši kustos MSU.
Izložba je otvorena do 2. maj 2016. godine  / svakog dana od 12 do 20 časova, osim utorkom.

 

Majstorska radionica Nejc Kuhara na XVII Međunarodnom festivalu gitare “Guitar art festival” 13. Mart 2016

 

U Beogradu se od  8-13 mart 2016. godine održava XVII Međunarodni festival gitare “Guitar art festival. Guitar Art Festival nakon skoro dve decenije svog postojanja uživa status jednog od pet najvećih i najistaknutijih internacionalnih festivala klasične gitare u svetu.  Festival je postao vodeći centar za svetske premijere, koncerte, kao i za razmenu znanja, prakse i iskustva među gitaristima iz celog sveta.

Jedna od glavnih misija Guitar Art Festivala je podrška, unapređenje i promocija najvećih mladih talenata. Svake godine Beograd posete najveći profesora i gitarista koji rade sa studentima iz celog sveta.

Nejc Kuhar je završio sa najboljim ocenama Master studije gitare i kompozicije u Beču (gitara – profesor Alvaro Pieri, kompozicija – Dr. Rajner Bišof i prof. Kristijan Minkovič). Od 2015. godine predaje na Muzičkoj Akademiji u Beču, a od 2013. godine, u Muzičkoj Školi u Frankfurtu. Kao gitarist i kompozitor, osvojio je brojne nagrade ( Prve nagrade u Nemačkoj, Kini, Italiji, Turskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zemljama). Nejc redovno svira solo koncerte, drži majstorske radionice i član je žirija na brojnim međunarodnim festivalima  gitare.

 

http://www.gaf.rs/sr/festivali/guitar-art-festival/2016/ucesnici/nejc-kuhar

Akcioni plan za ostvarenje prava nacionalnih manjina

 

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/350418/Akcioni-plan-za-ostvarivanje-prava-nacionalnih-manjina

 

Akcioni_plan_za_sprovodjenje_prava_nacionalnih_manjina