VEČE SAVREMENE SLOVENAČKE POEZIJE I PROZE

 

9. Novembar 2019. godine

Narodna Biblioteka Dositej Novaković Negotin

 

  Dana 19. Novembra 2019. godine u promotivnoj sali Narodne Biblioteke Dositej Novaković u Negotinu,  Slovenačka kulturna zajednica „Mura“, u prijatnom ambijentu i atmosferi, organizovala je izuzetno posećenu tribinu posvećenu savremenoj slovenačkoj poeziji i prozi. Na poziv slovenačkog udruženja i njezinog predsednika Miodraga Stankovića, kao učesnici odazvali su se:

Marko Kostić, profesor srpskog jezika i književnosti,

Vlasta Mladenović, pesnik, bibliotekar i urednik časopisa za književnost, umetnost, kulturu i bibliotekarstvo „Bibliopis“, i

Saša Skalušević, književnik i urednik časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Buktinja“.

  Nakon obrazlaganja predsednika slovenačke kulturne zajednice „Mura“ sa sedištem u Negotinu, o istorijatu, postanku, ideji i potrebi slovenačke kulturne zajednice u Negotinu, i poklonu biblioteci, antologije savremene slovenačke poezije prešlo se na sam program tribine.

Profesor Kostić u uvodnom delu se osvrnuo se  na modernu slovenačku književnost, a kao predstavnika, gotovo začetnika govorio je o Srečku Kosovelu.

Kosovel kao jedna neobična, zanimljiva i tragična  sudbina. Svakako spada u jednog od najznačajnijih pesnika slovenačke poezije uopšte. Osim o njegovim biografskim momentima, poeziji, motivima,“ razotkrivanju prisustva haosa i nemira u nama i oko nas“, upoređujući ga sa svetskim klasicima, kao što su takođe tragični Frederiko Garsija Lorka, Ende Adi, Artur Rembo ili Ćezare Paveze, profesor se osvrnuo i  na eseje Kosovela koji su takođe izuzetno doprineli formiranju slovenačke moderne poezije i proze.  Za sobom je ostavio rukopis zbirke „Zlati čoln“ , pretežno impresionističke i ekspresionističke lirike, odakle je izbor objavljen prvi put 1927. Tek 40 godina kasnije, obelodanjena je knjiga konstruktivističkih pesama koju je spremao pred smrt, nazvana Integrali. Integrale je 1967. objavila Cankarjeva založba sa obimnim predgovorom Antona Ocvirka „Srečko Kosovel in konstruktivizem

Takođe je dat naglasak na njegov zaokret s ekspresionističkog izraza ka konstruktivizmu koji je programski najjasniji u manifestu Mehaničarima! (Mehanikom!), napisanom jula 1925. Između 1974. i 1977. Državna založba Slovenije objavila je, u tri knjige, celokupnu Kosovelovu zaostavštinu, Zbrano delo.

Profesor Kostić je takođe pročitao par pesama i kraćih eseja Srečka Kosovela.

  Saša Skalušević se opredelio da govori o slovenačkoj savremenoj književnosti, sa posebnim akcentom na delo Daneta Zajca, Vitomila Zupana i Lojza Kovačiča, kao jednih od osim slovenačkih, najznačajnijih i jugoslovenskih autora. Osim neverovatne biografije i Vitomila Zupana i Lojza Kovačiča, koje je iskreno probudilo i skrenulo pažnju publike i čitateljstva na njiovo delo, Skalušević je govorio i o slovenačkoj avangardi. Pomenut je fenomen grupe Laibach, Neue Slowenische Kunst, slikarska grupa Irwin, Studio novog koletkivizma, Noordung, slovenačke avangardne muzičke grupe kao što su  Borghesia,Pankrti i Buldožer. O povezanosti jugoslovenskih, srpskih autora naročito crnog talasa kao što je  Živojin Pavlović, koji je deo svog opusa snimio u Sloveniji. Takođe je jedno delo Vitomila Zupana koristio kao predložak uza scenario svog filma, odnosno zajedno su ga adaptirali, napisali Vitomil Zupan i Živojin Pavlović.To je film „Nasvidenje v naslednji vojni“ (Doviđenja u sledećem ratu) iz 1980. godine.

Lojze Kovačič je takođe spomenut u kontekstu kao jednog od najvećih neotkrivenih svetskih pisaca, koji stoji rame uz rame, pisaca kao što su Tomas Bernhard, Džejms Džojs, ili Roberto Bolanjo. Kao veliku nepravednost što njegovo delo nije u dovoljnoj meri prevedeno na srpski jezik, čime srpski čitaoci nažalost ostaju uskrećeni za delo ovog zaista po svim parametrima značajnog autora slovenačke ali i jugoslovenske, evropske pa i svetske književnosti. Na kraju je govoreći još o slovenačkoj avangardi, Skalušević pročitao jednu pesmu Aleš Kermauner, koga je svojevremeno prevodio srpski pisac i pesnik Vojislav Despotov.

  Na kraju prisutnima se obratio i Vlasta Mladenović, koji se fokusirao na savremenu slovenačku poeziju počevši od Tomaža Šalamuna pa sve do naših dana. Osvrnuo se i na antologiju savremene slovenačke poezije „ČITATI: VOLETI“ i autore u njoj a  koju je priredio Dušan Stojković a iz koje je pročitano više pesama.  Govorilo se i i neophodnosti, umetničkih, književnih sarađivanja i povezivanja sa slovenačkom kulturnom scenom , kao i samim autorima kroz prevode, časopise, izdavaštvo, knjige. Na kraju Vlasta Mladenović je pročitao pesmu Tomaža Šalamuna.

Tomaž Šalamun

ČITATI: VOLETI

Kada te iščitavam, plivam. Kao medo šapama me

u blaženstvo guraš. Ležiš na meni kojeg si

rastrgao. Na smrt sam te zavoleo, prvi međ

rođenim. U jednom jedinom trenu postadoh tvoja lomača.

 

Bezbedan sam kao što nikada ne bejah. Konačni si

osećaj zadovoljstva: znati otkuda žudnja je.

U tebi sam kao u mekom grobu. Režeš i topiš

sve naslage. Vreme se pobudi i nestane, himne slušam,

 

dok te gledam. Strog si i potreban, stvaran. I ne

mogu govoriti. Znam da čeznem za tobom, tvrdi sivi

čeliče. Za jedan dodir tvoj poklanjam sve. Gle, pozno sunce

 

upire o zidove dvorišta u Urbinu. Zbog tebe sam umro.

Osećam te i koristim. Ćutiš. Ruješ me i probijaš,

uvek. Mestima koja si uništio teče raj.

 

Prisutnoj publici  je priređen skromni koktel na kome je nastavljeno neobavetno časkanje o slovenačkoj kulturi i umetnosti.

 

Miodrag Stanković

 

DSC_0027 DSC_0031 DSC_0032 DSC_0035