Obustavlja se Konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma slovenačke nacionalne manjine za 2020. godinu koji je objavljen na sajtu Nacionalnog saveta Slovenačke nacionalne manjine dana 23.03.2020. godine zbog novonastale situacije, Odluke o proglašenju vanrednog stanja (“Sl. glasnik RS”, br. 29/2020) i Obaveštenja ( Uputstva ) Kancelarije za ljudska i manjinska prava od 23.03.2020. godine do daljnjeg.

Konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma slovenačke nacionalne manjine za 2020. godinu biće raspisan kada se za to steknu uslovi.

NACIONALNI SAVET SLOVENAČKE NACIONALNE MANJINE

Vesele božične praznike in srečno novo leto vam želi

Nacionalni svet slovenske narodne manjšine

9. Novembar 2019. godine

Narodna Biblioteka Dositej Novaković Negotin

  Dana 19. Novembra 2019. godine u promotivnoj sali Narodne Biblioteke Dositej Novaković u Negotinu,  Slovenačka kulturna zajednica „Mura“, u prijatnom ambijentu i atmosferi, organizovala je izuzetno posećenu tribinu posvećenu savremenoj slovenačkoj poeziji i prozi. Na poziv slovenačkog udruženja i njezinog predsednika Miodraga Stankovića, kao učesnici odazvali su se:

Marko Kostić, profesor srpskog jezika i književnosti,

Vlasta Mladenović, pesnik, bibliotekar i urednik časopisa za književnost, umetnost, kulturu i bibliotekarstvo „Bibliopis“, i

Saša Skalušević, književnik i urednik časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Buktinja“.

  Nakon obrazlaganja predsednika slovenačke kulturne zajednice „Mura“ sa sedištem u Negotinu, o istorijatu, postanku, ideji i potrebi slovenačke kulturne zajednice u Negotinu, i poklonu biblioteci, antologije savremene slovenačke poezije prešlo se na sam program tribine.

Profesor Kostić u uvodnom delu se osvrnuo se  na modernu slovenačku književnost, a kao predstavnika, gotovo začetnika govorio je o Srečku Kosovelu.

Kosovel kao jedna neobična, zanimljiva i tragična  sudbina. Svakako spada u jednog od najznačajnijih pesnika slovenačke poezije uopšte. Osim o njegovim biografskim momentima, poeziji, motivima,“ razotkrivanju prisustva haosa i nemira u nama i oko nas“, upoređujući ga sa svetskim klasicima, kao što su takođe tragični Frederiko Garsija Lorka, Ende Adi, Artur Rembo ili Ćezare Paveze, profesor se osvrnuo i  na eseje Kosovela koji su takođe izuzetno doprineli formiranju slovenačke moderne poezije i proze.  Za sobom je ostavio rukopis zbirke „Zlati čoln“ , pretežno impresionističke i ekspresionističke lirike, odakle je izbor objavljen prvi put 1927. Tek 40 godina kasnije, obelodanjena je knjiga konstruktivističkih pesama koju je spremao pred smrt, nazvana Integrali. Integrale je 1967. objavila Cankarjeva založba sa obimnim predgovorom Antona Ocvirka „Srečko Kosovel in konstruktivizem

Takođe je dat naglasak na njegov zaokret s ekspresionističkog izraza ka konstruktivizmu koji je programski najjasniji u manifestu Mehaničarima! (Mehanikom!), napisanom jula 1925. Između 1974. i 1977. Državna založba Slovenije objavila je, u tri knjige, celokupnu Kosovelovu zaostavštinu, Zbrano delo.

Profesor Kostić je takođe pročitao par pesama i kraćih eseja Srečka Kosovela.

  Saša Skalušević se opredelio da govori o slovenačkoj savremenoj književnosti, sa posebnim akcentom na delo Daneta Zajca, Vitomila Zupana i Lojza Kovačiča, kao jednih od osim slovenačkih, najznačajnijih i jugoslovenskih autora. Osim neverovatne biografije i Vitomila Zupana i Lojza Kovačiča, koje je iskreno probudilo i skrenulo pažnju publike i čitateljstva na njiovo delo, Skalušević je govorio i o slovenačkoj avangardi. Pomenut je fenomen grupe Laibach, Neue Slowenische Kunst, slikarska grupa Irwin, Studio novog koletkivizma, Noordung, slovenačke avangardne muzičke grupe kao što su  Borghesia,Pankrti i Buldožer. O povezanosti jugoslovenskih, srpskih autora naročito crnog talasa kao što je  Živojin Pavlović, koji je deo svog opusa snimio u Sloveniji. Takođe je jedno delo Vitomila Zupana koristio kao predložak uza scenario svog filma, odnosno zajedno su ga adaptirali, napisali Vitomil Zupan i Živojin Pavlović.To je film „Nasvidenje v naslednji vojni“ (Doviđenja u sledećem ratu) iz 1980. godine.

Lojze Kovačič je takođe spomenut u kontekstu kao jednog od najvećih neotkrivenih svetskih pisaca, koji stoji rame uz rame, pisaca kao što su Tomas Bernhard, Džejms Džojs, ili Roberto Bolanjo. Kao veliku nepravednost što njegovo delo nije u dovoljnoj meri prevedeno na srpski jezik, čime srpski čitaoci nažalost ostaju uskrećeni za delo ovog zaista po svim parametrima značajnog autora slovenačke ali i jugoslovenske, evropske pa i svetske književnosti. Na kraju je govoreći još o slovenačkoj avangardi, Skalušević pročitao jednu pesmu Aleš Kermauner, koga je svojevremeno prevodio srpski pisac i pesnik Vojislav Despotov.

  Na kraju prisutnima se obratio i Vlasta Mladenović, koji se fokusirao na savremenu slovenačku poeziju počevši od Tomaža Šalamuna pa sve do naših dana. Osvrnuo se i na antologiju savremene slovenačke poezije „ČITATI: VOLETI“ i autore u njoj a  koju je priredio Dušan Stojković a iz koje je pročitano više pesama.  Govorilo se i i neophodnosti, umetničkih, književnih sarađivanja i povezivanja sa slovenačkom kulturnom scenom , kao i samim autorima kroz prevode, časopise, izdavaštvo, knjige. Na kraju Vlasta Mladenović je pročitao pesmu Tomaža Šalamuna.

Tomaž Šalamun

ČITATI: VOLETI

Kada te iščitavam, plivam. Kao medo šapama me

u blaženstvo guraš. Ležiš na meni kojeg si

rastrgao. Na smrt sam te zavoleo, prvi međ

rođenim. U jednom jedinom trenu postadoh tvoja lomača.

Bezbedan sam kao što nikada ne bejah. Konačni si

osećaj zadovoljstva: znati otkuda žudnja je.

U tebi sam kao u mekom grobu. Režeš i topiš

sve naslage. Vreme se pobudi i nestane, himne slušam,

dok te gledam. Strog si i potreban, stvaran. I ne

mogu govoriti. Znam da čeznem za tobom, tvrdi sivi

čeliče. Za jedan dodir tvoj poklanjam sve. Gle, pozno sunce

upire o zidove dvorišta u Urbinu. Zbog tebe sam umro.

Osećam te i koristim. Ćutiš. Ruješ me i probijaš,

uvek. Mestima koja si uništio teče raj.

Prisutnoj publici  je priređen skromni koktel na kome je nastavljeno neobavetno časkanje o slovenačkoj kulturi i umetnosti.

Miodrag Stanković

https://recnaroda.co.rs/predstavnici-nacionalnog-saveta-slovenaca-pamtimo-karla-kobala/

Pamtimo_Karla_Kobala

70-I, Odluka o izboru revizora 2019.

Razstava “Z vlakom po Sloveniji” avtorjev Blaža Kavčiča in Josipa Vebra, ki jo je organiziralo Združenje Slovencev “Logarska dolina” iz Pančeva, je bila odprta 9. oktobra v Galeriji Železniškega muzeja v Beogradu. Ceremoniji otvoritve razstave so prisostvovali predstavniki Veleposlaništva Republike Slovenije v Beogradu, diplomatskega zbora, srbskega parlamenta in Ministrstva za zunanje zadeve, Nacionalnega sveta slovenske narodne manjšine v Srbiji, delegacija poslovodstva Slovenskih železnic, člani slovenskih društev iz Beograda, Pančeva, Zrenjanina in Smedereva, kot tudi številni železničarji.

Generalni direktor “Železnice Srbije” ad Goran Adžić je zaželel dobrodošlico gostom iz Slovenije in prisotne spomnil, da gre za leto pomembnih železniških jubilejev v Srbiji ter da bo Železniški muzej kmalu proslavil sedemdeseti rojstni dan ter da vstopa v osmo desetletje obstoja.

“Z organizacijo te razstave smo želeli prikazati dejavnosti srbske železnice ter drugi način, da železnice poleg vlaganj v infrastrukturo in infrastrukturne objekte, vlagajo tudi v muzej, kulturno dediščino, ki pripada vsem nam in jo je potrebno ohranjati in negovati za bodoče generacije.” je poudaril Adžić.

Zahvalil se je tudi prijateljem iz Slovenije, ki so izbrali ravno Železniški muzej za razstavljanje ter sporočil, da so jim tu vrata vedno odprta.

Predsednik Nacionalnega sveta slovenske narodne manjšine v Srbiji Saša Verbič je dejal, da se tako Nacionalni svet kot tudi Društvo Slovencev “Sava” v Beogradu ter tudi Združenje Slovencev “Logarska dolina” iz Pančeva, trudijo ohranjati širino in bogatstvo sodelovanja Srbije in Slovenije ter da predstavliajo železnice simbol povezovanja in most med državami, jeziki in kulturami.

Razstavo je odprl namestnik veleposlanika Slovenije v Beogradu Roman Vaixler, ki je poudaril, da gre za lepo priložnost, da se pokažejo naravne lepote Slovenije, zelo lepi kraji skozi katere poteka železnica ter hkrati da se pokaže dejavnost slovenske skupnosti v Beogradu in Pančevu.

“Eden izmed razlogov organizacije te razstave je bila želja, da Vas vse popeljemo na nevsakdanje popotovanje po Sloveniji, da se ob umetniških fotografijah ljudem približa živopisni pejsaž Slovenije ter nagovori k potovanju in k obisku krajev, kjer so nekoč že bili in se jih z nostalgijo spominjajo. Veseli me dejstvo, da je razstava do sedaj poleg Beograda gostovala tudi v Pančevu in Vršcu, kjer jo je obiskalo deset tisoč zadovoljnih obiskovalcev.” je rekel Josip Veber, eden izmed pobudnikov in avtor omenjene razstave.

Želja organizatorja je bila, da se to nenavadno “popotovanje” z vlakom po Sloveniji v spremstvu dveh avtorjev, ki sta poleg svojih poklicev tudi predsednika klubov ljubiteljev železnice v Ljubljani in Pančevu, pokaže tudi njuna očaranost in ljubezen do vlakov. Cilj te razstave ni samo spodbuda ljudi k potovanju z vlakom po Sloveniji, temveč tudi spodbuda k povezovanju ljudi, ustvarjanju prijateljstev ter izmenjavi etnološko-kulturoloških in drugih značilnostih dveh narodov.

Obiskovalci razstave so si lahko ogledali tudi promotivni film o muzejskih vlakih v Sloveniji. Razstava “Z vlakom po Sloveniji” bo odprta ob delovnikih do 23. oktobra od 9.00 do 16.00 ure.

Organizacijo razstave so podprli Veleposlaništvo Republike Slovenije v Beogradu, Nacionalni svet slovenske narodne manjšine v Srbiji, Društvo Slovencev “Sava” iz Beograda, Slovenske železnice d.o.o., Klub ljubiteljev železnice “Pančevo” in “Železnice Srbije” a.d., ki je bila gostitelj razstave.

Izložba Vozom kroz Sloveniju

U Kovinu održan drugi gastronomski događaj “Naši slovenački specijaliteti”

U čast slovenačke gastronomije

U petak 11. oktobra u kovinskoj srednjoj stručnoj školi “Vasa Pelagić” održan je drugi gastronomski događaj “Naši slovenački specijaliteti”. Učenici iz srednjih škola ugostiteljskih smerova iz Kovina, Pančeva i slovenačkog Ptuja, uz mentorstvo profesora imali su zahtevan zadatak da spreme jela po slovenačkim recepturama. Ovogodišnji radni zadatak je bio spremanje menija iz slovenačke regije Gorenjska, na kome se nalazilo kranjska kobasica sa pečenim krompirom na gorenjski način, mešana salata od dve vrste kupusa i crvenim pasuljem na gorenjski način i palačinke sa nadevom od mleka, meda, oraha, meda i vanile.

U spremanju menija učestvovalo je dvadesetak učenika i profesora, dok je jedan broj učenika, koji u kovinskoj školi pohađaju smer usluživanja, bio angažovan prilikom serviranja. Na zajedničkom ručku je bilo šezdesetak gostiju iz Slovenije, kovinske Opštinske uprave, kovinskih osnovnih i srednjih škola, kao i predstavnika javnog i kulturnog života, zajedno sa predstavnicima slovenačkih udruženja iz Pančeva, Beograda, Zrenjanina, Vršca i Smedereva. Goste je u ime domaćina pozdravila Vesna Pavlović Kirilov, direktorka škole „Vasa Pelagić” koja je prisutnima predstavila školu i aktivnosti koje se sprovode danas. Ona je istakla da je ovo zanimljiv događaj koji za njene đake i profesore ima veliki značaj, naročito na polju razmene iskustava iz prosvetnog rada. Poseban gost na događaju bila je dr Milena Spremo, predstavnica Ministarstva za obrazovanje, nauku i sport Republike Slovenije koja je ujedno predavačica na tečaju za slovenački jezik sa elementima kulture, koji se već treću godinu održava u Kovinu. Ona je zahvalila na toplom prijemu i gostoprimstvu, a pritom je objasnila značaj organizovanja ovakvih manifestacija za prezentovanje slovenačke kulture i tradicije. Tom prilikom istakla je da će pored „Prešernovog dana” ovo biti još jedna tradicionalna manifestacija koja će u Kovinu okupljati pored Slovenaca i sve ostale ljude koji vole Sloveniju i njenu gastronomiju.

Prema rečima Josipa Vebera, predsednika Udruženja Slovenaca „Logarska dolina” iz Pančeva i glavnog organizatora, cela manifestacija je prošla u predivnoj atmosferi u kojoj je najbitnija stvar bila druženje članova i gostiju uz upoznavanje slovenačke gastronomske tradicije.

Na kraju manifestacije profesori iz Biotehničke škole u Ptuju su pozvali kovinske profesore da ih krajem oktobra posete i budu njihovi domaćini u Sloveniji što su oni sa zadovoljstvom i prihvatili.

Organizaciju manifestacije „Naši slovenački specijaliteti” pomogla je Opština Kovin, Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Srbiji, Ministarstvo za obrazovanje, nauku i sport Republike Slovenije kao i Kancelarija za slovenačku dijasporu iz Ljubljane.

Održana tradicionalna slovenačka gastronomska manifestacija

Jubilarni “Gastronomski događaj” okupio veliki broj učesnika

U Pančevu je 12. oktobra održan jubilarni peti međunarodni gastronomski događaj “Naši slovenački specijaliteti”. Na događaju koji je ove godine ponovo organizovan u Mađarskom kulturno umetničkom društvu “Petefi Šandor” bilo je prisutno više od 120 učesnika i gostiju iz slovenačkih društava iz Pančeva, Beograda, Kovina, Vršca, Smedereva, Sremske Mitrovice, kao i tradicionalni gosti iz Biotehničke škole iz Ptuja u Sloveniji.

Ispred grada Pančeva bili su prisutni gradski većnik za kulturu Nemanja Rotar i pomoćnica gradonačelnika Marija Đukanović. Pristutnima se u ime gradske uprave obratio Rotar koji je istakao da je ova tradicionalna manifestacija koja širi multikulturalnost u našem gradu u kojem u slozi i prijateljstvu žive pripadnici 24 etničke zajednice. Iako je slovenačka zajednica u Pančevu mala, ona je jedna od agilnijih i aktivno učestvuje u kulturnom i javnom životu Pančeva, a obogaćuje ga svojim raznovrsnim programima kojima je glavni cilj promovisanje slovenačke kulturne baštine, istorije i tradicije. Prisutnima se obratio i Saša Verbič predsednik Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine u Srbiji koji je istakao da je ova manifestacija od posebnog značaja za slovenačku populaciji u Srbji. Ona pored okupljanja Slovenaca i promovisanja slovenačke gastronomije, podstiče druženje i saradnju učenika i profesora srednjih škola iz Srbije i Slovenije dajući time još veći podsticaj tradicionalno dobrim odnosima dva naroda.

Prema rečima Siniše Naumovića nastavnika gastronomije iz pančevačke Ekonomske škole “Paja Marganović” koji je u kuhinji koordinisao radom kuvara, tema ovogodišnjeg revijalnog takmičenja je bila gastronomija slovenčke regije Gorenjska. Učesnici su gostima spremili zanimljiv meni na kojem je bilo: Pileća supa sa supenim kuglicama na Gorenjski način, kranjske kobasice sa pečenim krompirom na gorenjski način, mešana salata od kupusa i crvenog pasulja na gorenjski način i palačinke sa Gorenjske koje su bile napravljene sa posebnim filom od mleka, oraha, suvog grožđa potopljenim u rum, meda, posute vanilin šećerom. Za usluživanje gostiju bili su zaduženi učenici konobarskog smera pančevačke ekonomske škole čiji rad je koordinirao nastavnik praktične nastave Branko Budalić. Njihov angažman je od strane gostiju i profesora ocenjen kao veoma profesionalan.
Ručak su spremali učenici škola ugostiteljskih smerova iz Pančeva, Vršca, Kovina i Ptuja uz pomoć svojih profesora i domaćina iz Udruženja Slovenaca i MKUD-a “Petefi Šandor”.

Profesori i đaci iz Biotehničke škole iz Ptuja iz Slovenije su tokom programa razmenjivali informacije i iskustva iz oblasti gastronomije sa kolegama iz Pančeva i Kovina i dogovoreno je da će im u novembru oni biti domaćini u uzvratnoj poseti Ptuju.
Ova manifestacija ima veliku ulogu u promovisanju slovenačke tradicionalne kuhinje, a ove godine je imala poseban značaj jer se kao međunarodna manifestacija organizuje jubilarni peti put.

Prema rečima Josipa Vebera predsednika Udruženja Slovenaca “Logarska Dolina” i glavnog organizatora ovog događaja manifestacija je protekla u svečanoj atmosferi, odziv učesnika je bio izuzetan, a naredne godine se očekuje dolazak i učenika i profesora iz Srednje ugostiteljske škole iz Beograda.

Ovogodišnji Gastronomski događaj pomogli su Kancelarija za slovenačku dijasporu iz Ljubljane, Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Srbiji, Opština Pančevo, mesara “Burjan”, “Konoba 32” Pančevo, Pansion “Obradović” Pančevo i MKUD “Petefi Šandor”.

Naredni programi koje će do kraja godine organizovati pančevačko udruženje Slovenaca je poetski susret”Glazarjevi dani” kao i “Dani slovenačkog filma” koji će tradicionalno biti organizovani u saradnji sa pančevačkim Domom omladine u dvorani “Apolo” početkom decembra.