МИЛОШ БРАЛОВИЋ, ДВЕ ТОКАТЕ ЗА КЛАВИР И ГУДАЧКИ ОРКЕСТАР МИХОВИЛА ЛОГАРА

Slovenika VIII (2022) 61-74
Naučni članak
UDK: 785.11.089.7
78.071.1 Логар М.
Primljeno / Prejeto / Received: 21. 08. 2022.
Prihvaćeno / Sprejeto / Accepted: 07. 12. 2022.
Članak (PDF) | Članek (PDF) | Paper (PDF)

DOI: https://doi.org/10.18485/slovenika.2022.8.1.2

 

Милош Браловић
Музиколошки институт САНУ
Београд, Србија
Milos.bralovic@music.sanu.ac.rs

Две токате за клавир и гудачки оркестар Миховила Логара

Сажетак: Две токате за клавир и оркестар (1933) Миховила Логара (1902– 1998) представљају значајан допринос међуратној југословенској концертантној музици. Реч је о диптиху „лагано-брзо“. Обе токате, намењене клавиру и гудачком окрестру, карактерише виртуозност и моторичност, иако је (иначе неочекивано) прва токата лаганог темпа. Држећи се познатог жанра из музичке литературе, као што је токата, али и примењујући нешто смелија композициона решења, Логар је креирао диптих, који ћемо размотрити из угла односа између музичких праваца прве половине XX века, пре свега неокласичних тенденција, кроз које се преламају (нео)барокни, позноромантичарски и експресионистички утицаји.

Кључне речи: Миховил Логар, романтизам, неокласицизам, експресионизам, Две токате за клавир и гудачки оркестар

 

Miloš Bralović
Muzikološki inštitut SANU
Beograd, Srbija
Milos.bralovic@music.sanu.ac.rs

DVE TOKATI ZA KLAVIR IN GODALNI ORKESTER MIHOVILA LOGARJA

Povzetek: Dve tokati za klavir in orkester (1933) Mihovila Logarja (1902–1998) sta pomembno prispevali k medvojni jugoslovanski koncertantni glasbi. Gre za diptih „počasi-hitro“. Obe tokati, namenjeni za klavir in godalni okrester, karakterizirata virtuoznost in motoričnost, čeprav ima (sicer nepričakovano) prva tokata počasnejši tempo. V okviru znanega žanra iz glasbene literature, kot je tokata, toda uporabljajoč drzne skladateljske rešitve, je Logar ustvaril diptih, katerega obravnavamo s stališča odnosa med glasbenimi smermi prva polovice 20. stoletja, predvsem tistih z neoklasičnimi tendencami skozi katere se prebijajo (neo)barokni, poznoromantični in ekspresionistični vplivi.

Ključne besede: Mihovil Logar, romantizem, neoklasicizem, ekspresionizem, Dve tokati za klavir in godalni orkester

 

Miloš Bralović
SASA Institute of Musicology
Belgrade, Serbia
Milos.bralovic@music.sanu.ac.rs

TWO TOCCATAS FOR THE PIANO AND A STRING ORCHESTRA BY MIHOVIL LOGAR

Abstract: Two Toccatas for the Piano and Orchestra (1933) by Mihovil Logar (1902–1998) are an important contribution to Yugoslav concert music in the interwar period. This is a “slow-fast” diptych. Both toccatas, composed for the piano and a string orchestra, are marked by virtuosity and a motor rhythm, although (unexpectedly) the first toccata has a slow tempo. While adhering to a genre that is well-known in musical literature, such as toccata, but also using somewhat bolder compositional solutions, Logar created a diptych that will be analyzed in this paper in the light of the relationships among the musical trends of the first half of the 20th century, and primarily neoclassical tendencies interspersed with (neo)baroque, late romantic and expressionist influences.

Keywords: Mihovil Logar, romanticism, neoclassicism, expressionism, Two Toccatas for the Piano and a String Orchestra