<\/p>\n
Galerija-legat Milice Zori\u0107 i Rodoljuba \u010colakovi\u0107a (Rodoljuba \u010colakovi\u0107a 2)<\/p>\n
Na izlo\u017ebi\u00a0Marij Pregelj: Dokument istine<\/strong>\u00a0bi\u0107e predstavljeno slikarstvo slovena\u010dkog umetnika Marija Pregelja (8. avgust 1913. Kranj \u2013 18. mart 1967. Ljubljana), iz Legata Vaska i Zlate Pregelj, koje je nastalo u periodu izme\u0111u 1947. i 1967. godine. Legat koji nosi ime sina i supruge umetnika, Muzej je preuzeo 1986. godine posle smrti supruge Marija Pregelja. Ona je, po \u017eelji samog autora, umetni\u010dku zaostav\u0161tinu svog supruga ravnopravno zave\u0161tala Muzeju savremene umetnosti i ljubljanskoj Modernoj galeriji. Tom prilikom Muzeju savremene umetnosti, pored slika, pripala su i 123 grafi\u010dka lista i 22 rada izvedena tehnikom akvarela, gva\u0161a i pastela. Deo legata, koji obuhvata grafi\u010dke listove, bio je predstavljen na izlo\u017ebi 1988. u Galeriji – Legatu Milice Zori\u0107 i Rodoljuba \u010colakovi\u0107a.<\/p>\n Marij Pregelj je slovena\u010dki slikar i grafi\u010dar, umetnik specifi\u010dne ikonografije i simbolike, \u010diji je stvarala\u010dki doprinos nezaobilazan u prou\u010davanju slovena\u010dke kao i \u0161ire jugoslovenske umetnosti druge polovine pro\u0161log veka. Poti\u010de iz porodice slovena\u010dkog pisca ekspresionisti\u010dkog usmerenja Ivana Pregelja, i \u010denjinica da je odrastao u literarnom okru\u017eenju, va\u017ena je za kona\u010dno formiranje njegove i \u017eivotne i umetni\u010dke biografije. \u0160kolovao se na zagreba\u010dkoj akademiji likovnih umetnosti gde je diplomirao u klasi profesora Ljube Babi\u0107a. Prvi put se pojavljuje na izlo\u017ebi Nezavisnih 1937. u Jakopi\u010devom domu u Ljubljani, a samostalno izla\u017ee od 1950. godine. Pregeljevo slikarstvo predstavlja reakaciju na egzistencijalne izazove savremenog \u010doveka, koje umetnik iskazuje \u201ehomerski \u0161irokogrudo\u201c kroz sna\u017ean gest i ekspresivan kolorit. Pregelj je tvorac brojnih ciklusa uvek novih ikonografskih osobina i formalnih varijacija. Stvrala\u010dki opus Marija Pregelja od samog po\u010detka pro\u017eet je sagledavanjem \u010dovekove egzistencije, ne samo u interpretaticijskom smislu, ve\u0107 pre svega u njenoj psiholo\u0161koj slo\u017eenosti. Celokupnim Pregeljovim opusom, a posebno u poslednjoj stvarala\u010dkoj deceniji, dominira ljudska figura data u svoj svojoj ikonografskoj i simboli\u010dkoj razu\u0111enosti: kao akter ro\u0111enja, kao nosilac smrti, kao sede\u0107a figura za stolom, figura \u017eene u stavu orante, truplo na stolu ili razapeta forma na krstu.<\/p>\n Pregeljev likovni izraz predstavlja autentiti\u010dnu i autohtonu pojavu u periodu razvoja\u00a0socijalisti\u010dkog modernizma<\/em>, najbli\u017ei karakteristikama\u00a0tamnog modernizma<\/em>\u00a0u Sloveniji (Toma\u017e Brejc), a na \u0161irem evropskom planu, Pregeljevo slikarstvo korenspondira sa najvi\u0161im dometima umetnika, pripadnika poslednje generacije modernista.<\/p>\n Izlagao je na Bijenalu u Veneciji 1954. i 1956. godine, na Bijenalu u Tokiju 1955. na izlo\u017ebi Gugenheim Inernational u Njujorku 1958. kao i na Bijenalu u Sao Paolu 1963. godine. Bio je profesor slikarstva na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i predsednik Saveza likovnih umetnika Jugoslavije (1960-1964). Dobitnik je vi\u0161e nagrada, izme\u0111u ostalih Zlatne plakete na II trijenalu jugoslovnske umetnosti u Beogradu 1964, Pre\u0161ernove nagrade 1958. i 1964, i Jakopi\u010deve nagrade 1969. godine.<\/p>\n U Zbirci slikarstva MSU, pored dela iz Legata Vaska i Zlate Pregelj, nalaze se 12 dela ovog umetnika svojevremeno otkupljenih za kolekciju Muzeja, me\u0111u kojima su i posebno zna\u010dajna dela iz Pregeljevog kasnog opusa,\u00a0Fantasti\u010dna trpeza,<\/em>\u00a0(1966) i\u00a0Diptihon, I , II<\/em>. (1967).<\/p>\n<\/div>\n