![\"\"](\"https:\/\/slovenci.rs\/wp-content\/uploads\/2011\/11\/izlozbaljubi.jpg\" "\\"izlozbaljubi\\"")
<\/a><\/p>\n\u00a0<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Iz eseja Isto u razlici Svetlane Slap\u0161ak<\/strong>, napisanog povodom izlo\u017ebe LJUBIGRAD \u2013 BELANA<\/strong> odr\u017eane u ljubljanskom parku Tivoli<\/strong> od oktobra 2010 do januara 2011. godine:<\/p>\n (\u2026)<\/p>\n Slike Jima Sumkaya su ve\u0107inom u crno-beloj tehnici, i bele\u017ee ne\u0161to \u0161to zaprepa\u0161\u0107uje: familijarnost za koju mislimo da pripada samo Ljubljan\u010danima, ili Beogradjanima, ili onima koji poznaju oba grada. Fotograf po definiciji ima izvrsno istrenirano oko, premda su poznati fotografi kojima vid nije potreban da sjajno fotografi\u0161u. Jim Sumkay je naime uhvatio upravo ono \u0161to smatramo „svojim“, specifi\u010dnim, ne\u010dim \u0161to samo „mi“ prepoznajemo. Poslao je izuzetno va\u017enu poruku o tome da univerzalnosti nema, ali nema ni naro\u010ditih posebnosti. \u017divimo u uglavnom uniformisanome svetu, samo su jezici na reklamama razli\u010diti. Ljubljana, dodu\u0161e, izgleda ulickanija, samouverenija, Beograd depresivniji. Ve\u0107 dimenzije su dovoljne da objasne ovakve razlike…<\/p>\n U svakome slu\u010daju, slike Beograda slovena\u010dkoj publici ne prikazuju grostesknu turbo kulturu Gu\u010de i Nove godine na beogradskim ulicama, nema splavova, klubova i restorana; Ljubljana Beogradjanima ne nudi rajske potro\u0161a\u010dke slike. Oba grada su ogoljena, svedena na ljudsku figuru i ponekad veli\u010danstvenu geometriju luke, grada, gradjevine. Bilo je jedino logi\u010dno da gradona\u010delnici oba grada, uz potpisivanje dokumenta o bratimljenju, odu u posetu izlo\u017ebi, bez pompe, uz pokoji trenutak potpune ti\u0161ine.<\/p>\n Pa ipak, ostaje ne\u0161to na fotografijama, \u0161to autori govora mr\u017enje na Internetu nisu komentarisali, ali su to na izlo\u017ebi jasno pokazali: ve\u0107 prvoga dana izlo\u017ebe, vandalizovana je jedna fotografija, dva romska muzi\u010dara u Ljubljani. Kada se vratimo izlo\u017ebi, shvatimo da postoji jedna grupa fotografija i jedna vrsta ljudi, podjednako zastupljena i na beogradskoj i na ljubljanskoj strani. To su Romi. Neki su muzi\u010dari, neki voze improvizovana vozila kojima raznose stari papir ili dolaze da seku drva doma\u0107instvima, neki prose, za neke ne mo\u017eemo opredeliti \u010dime se bave. Za mlade koji se \u0161etaju u pristojnoj ode\u0107i, sede po kafi\u0107ima, klupama, hodaju ulicama, pa i za starce koji se okupljaju u pri\u010di ili oko \u0161aha, ne postavljamo pitanje \u0161ta oni rade i od \u010dega se izdr\u017eavaju: kada su Romi u pitanju, u oba grada, u svim gradovima Evrope, odmah \u017eelimo da proverimo da li su korisni \u010dlanovi dru\u0161tva ili ne. Pona\u0161anje prema njima u Beogradu i Ljubljani podjednako, bez izuzetka je rasisti\u010dko, nipodo\u0161tavaju\u0107e, netolerantno. Mediji se na obe strane pona\u0161aju isto: odmah tra\u017ee kriminal, lenjost, parazitstvo i druge stereotipe kojima \u0107e pokriti svoje savr\u0161eno neznanje i odsustvo radoznalosti. \u010cim zavr\u0161i pesmu, muzi\u010dar sa fotografije je u svetu u kojem se ispituju njegova radna sposobnost i volja, osumnji\u010den da je uradio ne\u0161to lo\u0161e, da je spreman da ukrade i prevari.<\/p>\n Ako dakle tra\u017eimo ne\u0161to zajedni\u010dko na fotografijama Ljubljane i Beograda, dobi\u0107emo Rome. Kao \u0161to povezuju Beograd i Ljubljanu, tako povezuju sve evropske gradove. Ova dragocena kulturna grupa koja govori posvuda istim jezicima \u2013 bar medju sobom, i snalazi se u svim jezicima izmedju kojih putuje, vi\u0161e ne do\u017eivljva \u010dak ni romanti\u010dnu idealizaciju ranijih vremena: ostala je samo slepa mr\u017enja, i sumanuti zahtev da se „adaptiraju“, odnosno postanu nevidljivi. Pa kada to poku\u0161aju, ostaje lak posao da ih, izdvojene iz za\u0161tite njihove grupe, love jednog po jednog…<\/p>\n Ne tra\u017ee\u0107i posebno, Jim Sumkay je ponudio ogledalsku sliku gradovima, opomenu o pona\u0161anju, svdo\u010danstvo tre\u0107ega koji kvari harmoniju uspostavljanja prijateljstva onih koji dominiraju. Tre\u0107i, koji se izmi\u010de definiciji i koji svet u kojem boravi \u010dini o\u010devidno zatvorenim i neprijateljskim, opominje na opasnu internacionalizaciju mr\u017enje prema drugome, koja nije mimoi\u0161la ni bezbri\u017ene dr\u017eave, ni do nedavno razumne politi\u010dare. Fantomski tre\u0107i, Rom, pojavio se na slikama koje nude mogu\u0107nosti novih se\u0107anja i nezaboravljanje starih ljubavi. Nije li dobar trenutak da taj nepriznati i posvuda isti tre\u0107i dobije svoje mesto, odnosno da mu se prizna mesto koje ve\u0107 zauzima? Nije li trenutak da se Romi proglase kulturnim dobrom Evrope, najkonzistentnijom evropskom manjinom, lancem koji povezuje Evropu solidarnosti i dru\u0161tvene brige? Nije li trenutak da romski muzi\u010dar, po\u0161to je izveoo pesmu, sedne u isti lokal i ponudi sebi kafu od dobitka koji je upravo zaradio? Nije li trenutak da prestane opra\u0161tati \u0161to ga smatraju manje gradjaninom? Nije li vreme da od Roma tra\u017eimo opro\u0161taj? I da proglasimo dan romskog opro\u0161taja za sve nepravde koje smo im naneli? Jesmo li dovoljno razumni da im ne pripisujemo vi\u0161e kriminala nego ostalima, da kona\u010dno u\u0107utkamo one kojima smetaju jer \u017eive, da ismejemo sulude zahteve da budu isto \u0161to i drugi?<\/p>\n (…)<\/p>\n D\u017eim Simke (Jim Sumkay)<\/strong>, najpoznatiji medju anonimnim fotografima, kako o sebi ka\u017ee, ro\u0111en je 1954 godine u Lije\u017eu. Za \u0161kolovanje se zainteresovao tek po\u0161to je otkrio sekciju likovnih umetnosti i to, pre nego \u0161to \u0107e postati socijalni slu\u010daj, a potom i vaspita\u010d.<\/p>\n Tek odnedavno se bavi fotografijom. Kao \u0161to je bio slu\u010daj sa slikanjem, a potom i sa alkoholom, postaje „zavisnik“. Ovaj fotograf sa ljudskim licem, u\u017eurbano fotografi\u0161e svakodnevicu. Slobodan, uporan, ide u susret ljudima, ula\u017eu\u0107i svu svoju energiju u stvaranje uredne hronike, bez kraja, o tome kako se \u017eivi, \u0161ta se de\u0161ava, (ili ne de\u0161ava), tamo gde se nalazi.<\/p>\n Obi\u010dnost i izuzetnost. U gradu ili na selu. Na suncu i u sred no\u0107i. Na seoskom va\u0161aru, na gradili\u0161tu, na izlasku iz crkve, u predgra\u0111ima, u ba\u0161ti modernog kafea.<\/p>\n Svi voljni, deca, starci, zaljubljeni, psi, ma\u010dke… Svaki prizor uredno datiran i lociran. Posao od dru\u0161tvenog zna\u010daja, jer „slikanima“ vra\u0107a odraz u ogledalu, brzo i, ako je mogu\u0107e, u kontekstu, izla\u017eu\u0107i fotografije na \u017eelezni\u010dkoj stanici Lije\u017ea (gde se radovima ne nazire kraj), u bolnici, u kapeli, u izlozima ulice Danser, ili u Eupenu, Poatjeu, Parizu, Berlinu, Nju Orleansu. Takodje na veb-sajtu Univerziteta u Lije\u017eu i u „no comment“ mejlovima koje \u0161alje prijateljima. A! da! D\u017eim se dobro ose\u0107a u Lije\u017eu, ali je opu\u0161ten i u Anveru, Briselu, Parizu, u Italiji ili Kot-d’Armoru. Svuda gde ima ljudi, sa kojima mo\u017ee da razgovara i koje mo\u017ee da fotografi\u0161e.<\/p>\n Iz teksta \u017dor\u017ea Ver\u0161evala „O prizorima \u2013 D\u017eim Simke“<\/strong>, objavljenog u Le Journal de Culture et D\u00e9mocratie #19, 2008<\/p>\n