Narodna Biblioteka Dositej Novakovi\u0107 Negotin<\/em><\/p>\n <\/p>\n \u00a0 Dana 19. Novembra 2019. godine u promotivnoj sali Narodne Biblioteke Dositej Novakovi\u0107 u Negotinu, \u00a0Slovena\u010dka kulturna zajednica \u201eMura\u201c, u prijatnom ambijentu i atmosferi, organizovala je izuzetno pose\u0107enu tribinu posve\u0107enu savremenoj slovena\u010dkoj poeziji i prozi. Na poziv slovena\u010dkog udru\u017eenja i njezinog predsednika Miodraga Stankovi\u0107a, kao u\u010desnici odazvali su se:<\/p>\n Marko Kosti\u0107, profesor srpskog jezika i knji\u017eevnosti,<\/p>\n Vlasta Mladenovi\u0107, pesnik, bibliotekar i urednik \u010dasopisa za knji\u017eevnost, umetnost, kulturu i bibliotekarstvo \u201eBibliopis\u201c, i<\/p>\n Sa\u0161a Skalu\u0161evi\u0107, knji\u017eevnik i urednik \u010dasopisa za knji\u017eevnost, umetnost i kulturu \u201eBuktinja\u201c.<\/p>\n \u00a0 Nakon obrazlaganja predsednika slovena\u010dke kulturne zajednice \u201eMura\u201c sa sedi\u0161tem u Negotinu, o istorijatu, postanku, ideji i potrebi slovena\u010dke kulturne zajednice u Negotinu, i poklonu biblioteci, antologije savremene slovena\u010dke poezije pre\u0161lo se na sam program tribine.<\/p>\n Profesor Kosti\u0107 u uvodnom delu se osvrnuo se\u00a0 na modernu slovena\u010dku knji\u017eevnost, a kao predstavnika, gotovo za\u010detnika govorio je o Sre\u010dku Kosovelu.<\/p>\n Kosovel kao jedna neobi\u010dna, zanimljiva i tragi\u010dna\u00a0 sudbina. Svakako spada u jednog od najzna\u010dajnijih pesnika slovena\u010dke poezije uop\u0161te. Osim o njegovim biografskim momentima, poeziji, motivima,\u201c razotkrivanju prisustva haosa i nemira u nama i oko nas\u201c, upore\u0111uju\u0107i ga sa svetskim klasicima, kao \u0161to su tako\u0111e tragi\u010dni Frederiko Garsija Lorka, Ende Adi, Artur Rembo ili \u0106ezare Paveze, profesor se osvrnuo i\u00a0 na eseje Kosovela koji su tako\u0111e izuzetno doprineli formiranju slovena\u010dke moderne poezije i proze. \u00a0Za sobom je ostavio rukopis zbirke \u201eZlati \u010doln\u201c , prete\u017eno impresionisti\u010dke i ekspresionisti\u010dke lirike, odakle je izbor objavljen prvi put 1927. Tek 40 godina kasnije, obelodanjena je knjiga konstruktivisti\u010dkih pesama koju je spremao pred smrt, nazvana Integrali. Integrale je 1967. objavila Cankarjeva zalo\u017eba sa obimnim predgovorom Antona Ocvirka \u201eSre\u010dko Kosovel in konstruktivizem<\/p>\n Tako\u0111e je dat naglasak na njegov zaokret s ekspresionisti\u010dkog izraza ka konstruktivizmu koji je programski najjasniji u manifestu Mehani\u010darima! (Mehanikom!), napisanom jula 1925. Izme\u0111u 1974. i 1977. Dr\u017eavna zalo\u017eba Slovenije objavila je, u tri knjige, celokupnu Kosovelovu zaostav\u0161tinu, Zbrano delo.<\/p>\n Profesor Kosti\u0107 je tako\u0111e pro\u010ditao par pesama i kra\u0107ih eseja Sre\u010dka Kosovela.<\/p>\n \u00a0 Sa\u0161a Skalu\u0161evi\u0107 se opredelio da govori o slovena\u010dkoj savremenoj knji\u017eevnosti, sa posebnim akcentom na delo Daneta Zajca, Vitomila Zupana i Lojza Kova\u010di\u010da, kao jednih od osim slovena\u010dkih, najzna\u010dajnijih i jugoslovenskih autora. Osim neverovatne biografije i Vitomila Zupana i Lojza Kova\u010di\u010da, koje je iskreno probudilo i skrenulo pa\u017enju publike i \u010ditateljstva na njiovo delo, Skalu\u0161evi\u0107 je govorio i o slovena\u010dkoj avangardi. Pomenut je fenomen grupe Laibach, Neue Slowenische Kunst, slikarska grupa Irwin, Studio novog koletkivizma, Noordung, slovena\u010dke avangardne muzi\u010dke grupe kao \u0161to su\u00a0 Borghesia,Pankrti i Buldo\u017eer. O povezanosti jugoslovenskih, srpskih autora naro\u010dito crnog talasa kao \u0161to je\u00a0 \u017divojin Pavlovi\u0107, koji je deo svog opusa snimio u Sloveniji. Tako\u0111e je jedno delo Vitomila Zupana koristio kao predlo\u017eak uza scenario svog filma, odnosno zajedno su ga adaptirali, napisali Vitomil Zupan i \u017divojin Pavlovi\u0107.To je film \u201eNasvidenje v naslednji vojni<\/strong>\u201c (Dovi\u0111enja u slede\u0107em ratu) iz 1980. godine.<\/p>\n Lojze Kova\u010di\u010d je tako\u0111e spomenut u kontekstu kao jednog od najve\u0107ih neotkrivenih svetskih pisaca, koji stoji rame uz rame, pisaca kao \u0161to su Tomas Bernhard, D\u017eejms D\u017eojs, ili Roberto Bolanjo. Kao veliku nepravednost \u0161to njegovo delo nije u dovoljnoj meri prevedeno na srpski jezik, \u010dime srpski \u010ditaoci na\u017ealost ostaju uskre\u0107eni za delo ovog zaista po svim parametrima zna\u010dajnog autora slovena\u010dke ali i jugoslovenske, evropske pa i svetske knji\u017eevnosti. Na kraju je govore\u0107i jo\u0161 o slovena\u010dkoj avangardi, Skalu\u0161evi\u0107 pro\u010ditao jednu pesmu Ale\u0161 Kermauner, koga je svojevremeno prevodio srpski pisac i pesnik Vojislav Despotov.<\/p>\n \u00a0 Na kraju prisutnima se obratio i Vlasta Mladenovi\u0107, koji se fokusirao na savremenu slovena\u010dku poeziju po\u010dev\u0161i od Toma\u017ea \u0160alamuna pa sve do na\u0161ih dana. Osvrnuo se i na antologiju savremene slovena\u010dke poezije \u201e\u010cITATI: VOLETI\u201c i autore u njoj a \u00a0koju je priredio Du\u0161an Stojkovi\u0107 a iz koje je pro\u010ditano vi\u0161e pesama.\u00a0 Govorilo se i i neophodnosti, umetni\u010dkih, knji\u017eevnih sara\u0111ivanja i povezivanja sa slovena\u010dkom kulturnom scenom , kao i samim autorima kroz prevode, \u010dasopise, izdava\u0161tvo, knjige. Na kraju Vlasta Mladenovi\u0107 je pro\u010ditao pesmu Toma\u017ea \u0160alamuna.<\/p>\n Toma\u017e \u0160alamun<\/p>\n \u010cITATI: VOLETI<\/strong><\/p>\n Kada te i\u0161\u010ditavam, plivam. Kao medo \u0161apama me<\/p>\n u bla\u017eenstvo gura\u0161. Le\u017ei\u0161 na meni kojeg si<\/p>\n rastrgao. Na smrt sam te zavoleo, prvi me\u0111<\/p>\n ro\u0111enim. U jednom jedinom trenu postadoh tvoja loma\u010da.<\/p>\n <\/p>\n Bezbedan sam kao \u0161to nikada ne bejah. Kona\u010dni si<\/p>\n ose\u0107aj zadovoljstva: znati otkuda \u017eudnja je.<\/p>\n U tebi sam kao u mekom grobu. Re\u017ee\u0161 i topi\u0161<\/p>\n sve naslage. Vreme se pobudi i nestane, himne slu\u0161am,<\/p>\n <\/p>\n dok te gledam. Strog si i potreban, stvaran. I ne<\/p>\n mogu govoriti. Znam da \u010deznem za tobom, tvrdi sivi<\/p>\n \u010deli\u010de. Za jedan dodir tvoj poklanjam sve. Gle, pozno sunce<\/p>\n <\/p>\n upire o zidove dvori\u0161ta u Urbinu. Zbog tebe sam umro.<\/p>\n Ose\u0107am te i koristim. \u0106uti\u0161. Ruje\u0161 me i probija\u0161,<\/p>\n uvek. Mestima koja si uni\u0161tio te\u010de raj.<\/p>\n <\/p>\n Prisutnoj publici\u00a0 je prire\u0111en skromni koktel na kome je nastavljeno neobavetno \u010daskanje o slovena\u010dkoj kulturi i umetnosti.<\/p>\n <\/p>\n Miodrag Stankovi\u0107<\/p>\n <\/p>\n 9. Novembar 2019. godine Narodna Biblioteka Dositej Novakovi\u0107 Negotin \u00a0 Dana 19. Novembra 2019. godine u promotivnoj sali Narodne Biblioteke Dositej Novakovi\u0107 u Negotinu, \u00a0Slovena\u010dka kulturna zajednica \u201eMura\u201c, u prijatnom ambijentu i atmosferi, organizovala je izuzetno pose\u0107enu tribinu posve\u0107enu savremenoj slovena\u010dkoj poeziji i prozi. Na poziv slovena\u010dkog udru\u017eenja i njezinog predsednika Miodraga Stankovi\u0107a, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-4149","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-uncategorized"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/slovenci.rs\/sl\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4149","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/slovenci.rs\/sl\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/slovenci.rs\/sl\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/slovenci.rs\/sl\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/slovenci.rs\/sl\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4149"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/slovenci.rs\/sl\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4149\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4157,"href":"https:\/\/slovenci.rs\/sl\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4149\/revisions\/4157"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/slovenci.rs\/sl\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4149"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/slovenci.rs\/sl\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4149"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/slovenci.rs\/sl\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4149"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"DSC_0027\"](\"https:\/\/slovenci.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/11\/DSC_0027.jpg\")
<\/a> ![\"DSC_0031\"](\"https:\/\/slovenci.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/11\/DSC_0031.jpg\")
<\/a> ![\"DSC_0032\"](\"https:\/\/slovenci.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/11\/DSC_0032.jpg\")
<\/a> ![\"DSC_0035\"](\"https:\/\/slovenci.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/11\/DSC_0035.jpg\")
<\/a><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"