Slovenika XI (2025) 81-100
Research paper
UDK: 811.163.41’367
811.163.6’367
Received / Primljeno / Prejeto: 13. 08. 2025.
Accepted / Prihvaćeno / Sprejeto: 11. 12. 2025.
Paper (PDF) | Članak (PDF) | Članek (PDF) |
DOI: https://doi.org/10.18485/slovenika.2025.11.1.4
Ivan Knjižar
University of Belgrade
Faculty of Philology
Serbia
iknjizar@gmail.com
https://orcid.org/0009-0006-8172-1089
Theoretical Framework for Analyzing Factive Presuppositions: Evidence from South Slavic Languages
Abstract: This paper proposes a theoretical framework for analyzing factive presupposition, integrating three interrelated dimensions: lexical semantic, structural, and communicative-functional. Within the lexical-semantic dimension, the analysis addresses the importance of identifying predicates that belong to the semantic category of factives, as well as their sub-classification. It then examines the impact of structural factors, including the conjunctions within the factive complement, the predicate structure of the complement clause, and the formal realizations of focus structure. Finally, the discussion emphasizes the significance of communicative-functional aspects, particularly with respect to the contextual constraints on presupposition, its exploitation for stylistic effects, and the role of cognitive mechanisms in its interpretation. The analysis is illustrated with evidence from Serbian and Slovene.
Keywords: factive presupposition, factive predicates, clause structure, discourse-pragmatic analysis, South Slavic languages
—
—
Ivan Knjižar
Univerzitet u Beogradu
Filološki fakultet
Srbija
iknjizar@gmail.com
https://orcid.org/0009-0006-8172-1089
TEORIJSKI OKVIR ZA ANALIZU FAKTIVNE PRESUPOZICIJE: PRIMERI IZ JUŽNOSLOVENSKIH JEZIKA
Sažetak: U ovom radu postavili smo teorijski okvir za analizu faktivne presupozicije kroz sistematizaciju relevantnih leksičko-semantičkih, strukturnih i komunikativno-funkcionalnih parametara, ilustrujući ih primerima iz srpskog i slovenačkog jezika.
U okviru leksičko-semantičke dimenzije pokazali smo da sposobnost dopunske klauze da bude interpretirana kao presupozicija zavisi od semantičke klase predikata u glavnoj rečenici. Prema ovom parametru, predikati se dele na faktivne, koji ne ograničavaju presupozicionalnost dopune, i nefaktivne, koji je ograničavaju. Posebno je relevantna pod la faktivnih predikata na kognitivne i afektivne, unutar kojih se mogu izdvojiti dodatne podvrste.
Strukturno, faktivne konstrukcije se dopunjuju klauzama sa paradigma tičnim predikatom (lični glagolski oblik koji se menja po vremenu, licu, broju i rodu), što omogućava izražavanje pune propozicije. Pored toga, pokazali smo da samo određeni veznici uvode dopunsku klauzu koja može imati odlike presupozicije, kao i da upotreba veznika pokazuje međujezičku varijabilnost. Slovenački koristi jedan veznik (da), dok srpski dopušta veći broj veznika (da, što, kako), pri čemu izbor zavisi od semantičke klase predikata. Pored tipične upotrebe veznika, javljaju se i asindetske strukture, čija upotreba može potencijalno biti pragmatički motivisana. Takođe, uvođenje logičkih operatora (negacija, interogacija, kondicionalni, modalnost) uglavnom ne ograničava presupozicionalnost, ali kod pojedinih faktiva može doći do ograničenja. Ukazali smo i na značaj fokusne strukture, koja putem formalnih sredstava, kao što je prozodija, može uticati na presupozicionu interpretaciju dopune.
Na komunikativno-funkcionalnom nivou pokazali smo da presupozicionalnost nije kontekstualno stabilna, već da može biti ograničena diskursnim kontekstom. Takođe, u pojedinim situacijama govornik može samo prividno dodeliti faktivnoj dopuni presupozicioni status, pri čemu stvarna namera može biti suprotna, čime se postižu specijalni komunikativni efekti, kao što je ironija. Na kraju, mogu se razlikovati dva interpretativna pristupa: semantički i inferencijalni. S obzirom na kontekstualnu nestabilnost faktivnih presupozicija, komunikativni status dopunske rečenice pragmatički se određuje putem inferencijalnog pristupa, koji je u kontrastu sa tradicionalnim leksičko-semantickim pristupom.
Ključne reči: faktivna presupozicija, faktivni predikati, struktura rečenice, diskurzivno-pragmatička analiza, južnoslovenski jezici
—
—
Ivan Knjižar
Univerza v Beogradu
Filološka fakulteta
Srbija
iknjizar@gmail.com
https://orcid.org/0009-0006-8172-1089
TEORETIČNI OKVIR ZA ANALIZO FAKTIVNE PREDPOSTAVKE: PRIMERI IZ JUŽNOSLOVANSKIH JEZIKOV
Povzetek: V prispevku je nakazan teoretični okvir za analizo faktivne predpostavke skozi sistematizacijo relevantnih leksično-pomenoslovnih, strukturnih in komunikativno-funkcionalnih parametrov, ponazorjenih s primeri iz srbskega in slovenskega jezika.
V okviru leksično-pomenoslovne dimenzije smo pokazali, da se dopolnilni stavek lahko interpretira kot predpostavka, odvisno od pomenskega razreda povedka v glavnem stavku. Glede na to merilo se povedki delijo na faktivne, ki ne omejujejo presupozicionalnosti dopolnila, in nefaktivne, ki ga omejujejo. Predvsem je pomembna delitev faktivnih povedkov na kognitivne in afektivne, znotraj katerih lahko določimo dodatne podvrste.
Strukturno se faktivne konstrukcije dopolnijo s stavki, ki imajo paradigmatični povedek (osebno glagolsko obliko, ki se sprega po času, osebi, številu in spolu), kar omogoča izražanje polne propozicije. Poleg tega smo pokazali, da samo določeni vezniki uvajajo dopolnilni stavek, ki je lahko v obliki predpostavke in da uporaba veznika pokaže medjezikovno variabilnost. Slovenščina uporablja en veznik, da, v srbščini pa je možno večje število veznikov (da, što, kako), izbor pa je odvisen od pomenskega razreda povedka. Poleg tipične uporabe veznikov opažamo tudi asindetske strukture, katerih uporaba je lahko potencialno pragmatično motivirana. Uvajanje logičnih operaterov (negacija, interogacija, kondicionalni, modalnost) se večinom ne omejuje na presupozicionalnost, toda pri posameznih faktivih so možne omejitve. Izkazali smo tudi pomen fokusne strukture, ki s pomočjo formalnih sredstev, kot je prozodija, lahko vpliva na presupozicijsko interpretacijo dopolnila. Na komunikativno-funkcionalni ravni smo pokazali, da presupozicionalnost ni kontekstualno stabilna, temveč jo lahko omeji diskursni kontekst. V posameznih situacijah govorec lahko samo navidezno podeli presupozicijski status faktivnemu dopolnilu, pri čemer je resnični namen morda nasproten, in se s tem doseže poseben komunikativni učinek, kot je ironija. Ločimo dva interpretativna pristopa: semantičnega i inferencialnega. Glede na kontekstualno nestabilnost faktivnih predpostavk, se komunikativni status dopolnilnega stavka pragmatično določi z inferencialnim pristopom, ki je v nasprotju s tradicionalnim leksikalno-pomenoslovnim pogledom.
Ključne besede: faktivna predpostavka, leksično-semantična analiza, strukturna analiza, komunikativno-funkcionalna analiza, južnoslovanski jeziki
Српски језик 
Slovenščina