Tatjana Bukvič je profesorica slovenskega jezika s književnostjo in knjižničarka. Redno je zaposlena kot učiteljica slovenskega jezika na osnovni šoli v Ljubljani. Od leta 2010 opravlja delo učiteljice slovenskega jezika in kulture v Republiki Srbiji. Aktivno je sodelovala pri prenovi osnovnega šolstva v Sloveniji na prehodu iz osem- na devetletno osnovno šolanje. V času prenove je bila vodja predmetnih študijskih skupin in mentorica mladim diplomantom. Dodatno se izobražuje na področju didaktike, pedagogike in poučevanja slovenščine kot drugega/tujega jezika.
Anica Cvetković, apsolvent na Katedri za opštu lingvistiku sa slovenačkim jezikom na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pored slovenačkog jezika govori engleski i nemački jezik. Jula 2015. godine učestvovala na seminaru slovenačkog jezika, književnosti i kulture koji je održan na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani. Članica različitih organizacija koje se bave društveno-odgovornim projektima. U okviru toga, učestvovala na seminaru za mlade aktiviste „Design Your Future“, marta 2015. godine u Berlinu.
Radmila Đurica je pozorišni i filmski kritičar i prevodilac iz Beograda. Asistirala je u režiji i na scenariju reditelju Dragomiru Zupancu, takođe, radila je kao selektor Dana slovenačkog filma u Beogradu. Kao kritičar sarađuje sa Sterijinim pozorjem, Zavodom za kulturu Vojvodine, beogradskom Kinotekom, Udruženjem filmskih kritičara FIPRESCI, ljubljanskom Maskom. Bila je dopisnik britanskih novina Sunday Post, piše za časopise u zemlji i inostranstvu, a kao stručni prevodilac sarađuje sa Institutom za vodu „Jaroslav Černi“ u Beogradu.
Dr Natalija Panić Cerovski je docent na Katedri za opštu lingvistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Polja naučnog interesovanja Natalije Panić Cerovski su Fonetika, Fonologija, Analiza konverzacije, Analiza diskursa, Verbalna i neverbalna komunikacija. Učestvovala je na mnogim međunarodnim konferencijama i kongresima izlažući radove iz pomenutih oblasti. Naučno-istraživačke radove objavila je u časopisima i zbornicima u zemlji i inostranstvu. Član je Društva za primenjenu lingvistiku Srbije (DPLS), SProSIG (Special Interest Group on Speech Prosody), kao i evropskog udruženja lingvista Societas linguistica Europaea.
Mr Nikola Pilipović rođen je 1957. godine u Kikindi. Diplomirao i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti, katedra slikarstvo 1986. u Beogradu. Član ULUS-a. Ima status samostalnog umetnika. Izlagao na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Izražava se u različitim medijima: crtež, slika, skulptura, image, web radovi, performans, hepening, ambijent, video; tekstovi o umetnicima, umetnosti kulturi, pedagoški rad. Od 1999. godine zajedno sa Marijom Vaudom deluje kroz umetnički projekat MANIK. U okviru Društva Slovenaca u Beogradu i Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine, sa Marijom Vaudom, vodi Radionicu crtanja i slikanja i učestvuje u projektu Znameniti Slovenci u Beogradu.
MA Milica Poletanović je rođena 1987. godine u Vrbasu. Na Filološkom fakultetu u Beogradu diplomirala Opštu lingvistiku sa slovenistikom 2010. Master studije iz slovenistike završila 2011. U više navrata bila je na stručnim usavršavanjima na Univerzitetu u Ljubljani. Učestvuje na stručnim seminarima i međunarodnim naučnim konferencijama. Vodila je više radionica. Radi kao prevodilac i sudski tumač za slovenački jezik. Predaje slovenački jezik kao strani i vodi Školu za strane jezike „Infinitiv“ u Beogradu.
Mag. Adriana Sabo je bila rojena leta 1989 v Beogradu, kjer je leta 2007 končala srednjo glasbeno šolo »Mokranjac«, leta 2012 magisterij muzikologije na Fakulteti glasbene umetnosti v Beogradu, leta 2015 pa še magisterij kulturologije na Fakulteti političnih znanosti v Beogradu. Vpisana je na doktorski študij muzikologije. Je štipendistka Ministrstva za šolstvo, znanost in tehnološki razvoj Republike Srbije. Sodelovala je na znanstvenih simpozijih in seminarjih v Beogradu, Ljubljani, Dubrovniku, Opatiji, Banja Luki in na Dunaju. Njeni strokovni prispevki so objavljeni v študentskih zbornikih, reviji »Genero«, podlistku »Beton« in v »Biltenu« Društva Slovencev v Beogradu – Društva Sava, kot tudi v okviru oddaje »Kronika« na III. programu Radia Beograd.
Dr Svenka Savić (1940, Gospođinci), profesor emeritus. Redovna profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na predmetima Analiza diskursa, Psiholingvistika i Uvod u lingvistiku, Rod i jezik, Uvod u romologiju, Uvod u rodne studije, Feministička teologija; u penziji je od 2007. godine. Bila je predsednica Društva za srpski jezik i književnost, članica Izvršnog odbora Evropskog društva lingvista, osnivač Letnje škole srpskog jezika i kulture na Univerzitetu u Novom Sadu. Naročito se zalagala za multidisciplinarnost studija, osnivač je Ženskih studija i istraživanja Mileva Marić Ajnštajn u Novom Sadu, kao i Centra za rodne studije u Beogradu. Pored interesovanja za jezik trideset godina bavila se kritikom baleta. Objavila je preko stotinu radova i knjiga i učestovala na brojnim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je nagrade Laza Kostić (1994), nagrade Izvršnog veća AP Vojvodine za razvoj rodne ravnopravnosti (2003), zlatne medalje Jovan Đorđević Srpskog narodnog pozorišta (2010) i medalje za kulturu za ukupno stvaralaštvo Zavoda za kulturu Vojvodine (2011).
Mag. Milena Spremo (1978) se je po končani gimnaziji v Kamniku vpisala na Filozofsko fakulteto Univerze v Ljubljani, kjer je leta 2002 diplomirala in pridobila strokovni naslov diplomirana filozofinja in profesorica geografije. Podiplomski študij je nadaljevala na Filozofski fakulteti Univerze v Ljubljani, na Oddelku za filozofijo in leta 2007 pridobila znanstveni naslov magistrica znanosti s področja ontologije in metafizike. Na Oddelku za filozofijo Filozofske fakultete v Ljubljani je vpisana na doktorski študij.
Dr Katarina Tomašević, muzikolog, viši naučni saradnik, angažovana je u Muzikološkom institutu od 1986. Pored monografije Na raskršću Istoka i Zapada. O dijalogu tradicionalnog i modernog (2009), priređivač je i autor uvodne studije monografskog, dvojezičnog i zvučnog izdanja Stanojlo Rajičić. Simonida. Na Liparu [Simonida. On Lipar] (2011). Izvorne naučne studije, članke i prikaze, objavljuje u zbornicima radova i časopisima međunarodnog i vodećeg nacionalnog značaja. Angažovana je i na polju leksikografije. Saradnik je i rukovodilac na više naučnih projekata. Glavni i odgovorni urednik časopisa Muzikologija (2006–2010) i zamenik glavnog i odgovornog urednika (urednik za muziku) Zbornika Matice srpske za scenske umetnosti i muziku. Glavna polja njenog rada jesu: evropski okviri nacionalne istorije muzike, srpska muzička scena, komparativno proučavanje umetničkih tokova i teorijsko-estetička razmatranja fenomena tradicije i modernosti.
Marija Vauda je rođena 1961. godine u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti, katedra za vajarstvo, 1986. u Beogradu. Član ULUS-a. Ima status samostalnog umetnika. Izlagala na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Izražava se u različitim medijima: skulptura, slika, image, web radovi, crtež, performans, hepening, ambijent, video; tekstovi o umetnicima, umetnosti kulturi, pedagoški rad. Od 1999. godine zajedno sa Nikolom Pilipovićem deluje kroz umetnički projekat MANIK. U okviru Društva Slovenaca u Beogradu i Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine, sa Nikolom Pilipovićem, između ostalih aktivnosti, vodi Radionicu crtanja i slikanja, učestvuje u projektima Znameniti Slovenci u Beogradu i časopis Slovenika.
Saša Verbič (rođ. 1948) studirao je u Ljubljani na Fakultetu za opštu hemijsku tehnologiju (Fakultet za splošno kemijsko tehnologijo in naravoslovje). Diplomirao je 1972. godine i do 1974. godine radio u privredi. U državnoj administraciji SFRJ – Saveznom ministarstvu za unutrašnje poslove, radio je kao specijalni savetnik (1974–1992), a potom, ponovo u privredi (1992–2003). Veći deo života proveo je u sportu – veslanje. Posle deset godina aktivne takmičarske karijere nastavio je da se bavi organizacijom takmičenja i suđenjem. Od 2003. do 2013. godine potpuno je posvećen radu u sportu. Bio je predsednik Veslačkog saveza Beograda i predsednik sudijske komisije Veslačkog saveza Srbije. Kao međunarodni sudija učestvovao je na svetskim, evropskim i balkanskim šampionatima, a na Olimpijskim igrama u Londonu (2012), zastupao je Republiku Srbiju. Aktuelni je predsednik Društva Slovenaca u Beogradu – Društva Sava (od 2011) i Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine (od 2014).
Dr. Janja Žitnik Serafin je leta 1981 diplomirala iz angleškega in nemškega jezika in književnosti na Filozofski fakulteti Univerze v Ljubljani, kjer je leta 1989 magistrirala iz ameriške književnosti in leta 1992 doktorirala iz literarnih znanosti. Od leta 1982 je redno zaposlena na ZRC SAZU, v letih 1982–85 kot strokovna delavka na Inštitutu za slovenski jezik, od 1985 dalje pa kot raziskovalka na Inštitutu za slovensko izseljenstvo in migracije. Področja njenega znanstvenega delovanja so: slovensko izseljenstvo, priseljenstvo v Sloveniji, literarna in kulturna zgodovina izseljenstva/priseljenstva. Je avtorica večih monografskih publikacij in znanstvenih člankov ter vodja znanstvenoraziskovalnih projektov.