Odluka o KONKURSU

Srdačno vas pozivamo da prisustvujete otvaranju dve samostalne izložbe:

Goran Bertok: Post Mortem // Borut Krajnc: Praznine / Politika

Četvrtak i petak, 25. i 26. jun u Opservatorijumu (Krunska 42, Beograd)

U okviru dvodnevnog programa Opservatorijum će predstaviti dvojicu umetnika i fotografa iz Ljubljane, Gorana Bertoka i Boruta Krajnca. Ova dvojica umetnika spadaju u najaktivnije i najpriznatije figure ljubljanske fotografske scene čiji se rad fokusira na teme iz njihovog neposrednog okruženja: Bertok istražuje stanovišta modernog društva vezana za smrt i raspadanje ljudskog tela, a koja se tiču posthumnih fotografija, dok se Krajnc bavi odnosom politike i ekonomije koristeći i konceptualni i dokumentaristički pristup.
Kurator: Miha Colner (Photon – Centar za savremenu fotografiju, Ljubljana)

Goran Bertok: Post Mortem

Četvrtak, 25. 6. u 18h

Izložba Post Mortem predstavlja karakterističan opus umetnika koji je tokom proteklih dvadeset pet godina istraživao fragilnost i efemernost ljudskog tela i, konačno, fizičke smrti. U ranoj fazi svoje karijere Bertok je realizovao inscenirane fotografije koje su prikazivale tela koja su pretrpela nasilje kao i nekonvencionalne seksualne prakse, dok je tokom prošle dekade detaljno istraživao fenomen smrti i mrtvog tela. U okviru serije fotografija Post Mortem (2007. – 2012.) Bertok se fokusira na smrznuta mrtva tela, gomile krvi i mesa koje trule, u bolničkom okruženju mrtvačnice.

„Bertok opisuje zadah i užas mrtvačnice, krematorijuma, instituta za anatomiju, nepoznatih prostorija gde ljudi ili dolaze da bi posthumno identifikovali svoje rođake, uputili poslednji pozdrav, ili uopšte ne dolaze. Ovakvi prostori, koje mrtva tela ispunjavaju strahotom spoznaje konačnosti života i odvratnošću civilizacije i nisu namenjeni za „nevino razgledanje“ – sagoreli, raskomadani, beživotni. Umetnik analizira realnost smrti i govori o sadašnjoj poziciji pojedinca, kao i o njegovom kraju. (odlomak iz teksta Tatjane Orbović)
Goran Bertok (1963.) je diplomirao novinarstvo na Fakutetu Političkih nauka, sociologije i novinarstva u Ljubljani. Od 1989. on živi i radi kao slobodni umetnik u Ljubljani.

Borut Krajnc: Emptiness / Politics

Petak, 26. 6. u 19h

Umetnik i fotograf Borut Krajnc se kontinuirano bavi mikro i makro situacijama u svom neposrednom okruženju. Jedan od njegovih najsadržajnijih tekućih projekata je serija fotografija Emptiness / Praznina (2004. – 2008.) gde on dokumentuje prazne bilborde, gradska svetla i ostale reklamne površine i to u sasvim neočekivanim situacijama. Krajnc pomno prati, kako profesionalno tako i privatno, manje ili više očigledne tragove ideoloških i društvenih promena, prelazak sa starog na novi društveni i politički poredak, širenje slobodnog tržišta, nemilosrdnu borbu za prevlast i ostale posledice globalizacije.
Radeći kontinuirano na svojim projektima Krajnc je nedavno objavio seriju fotografija Politics / Politika (2012. – 2014.) koje je napravio tokom izborne kampanje trenutnog slovenačkog predsednika, Boruta Pahora. Ovaj kandidat koji je bio odlučan da pobedi na izborima (što se konačno i dogodilo) odlučio je da se približi običnim ljudima prihvatajući se poslova iz primarnog i sekundarnog sektora, to jest rada u fabrikama i u poljoprivredi. Krajnc je dokumentovao ovu farsu i razotkrio ovaj najprljaviji populistički postupak lokalne političke elite koja je tokom poslednje dve dekade, uostalom kao i sve elite širom Evrope, otvoreno zastupala interese kapitala a na račun običnih ljudi.

Borut Krajnc (1964.) je dokumentarni fotograf i fotoreporter nedeljnog časopisa Mladina, kao i slobodni umetnik koji živi i radi u Ljubljani.

Facebook event: https://www.facebook.com/events/596504130492706/

Izložba je nastala uz pomoč Ministarstva kulture Republike Slovenije i Photona – Centra za savremenu fotografiju (Ljubljana & Beč)

avtor teksta Miha Colner

U ponedeljak 22. juna u beogradskom hotelu „Metropol“, Ambasada Republike Slovenije u Beogradu organizovala je prijem povodom Dana državnosti Republike Slovenije. Domaćin prijema bila je Mateja Norčić Štamcar, otpravnik poslova ambasade sa saradnicima. Prijemu su prisustvovali predstavnici Vlade Republike Srbije, diplomatskog kora, slovenačkih društava, verskih zajednica, kao i veliki broj privrednika iz čitave Srbije.

Nakon intoniranja slovenačke himne „Zdravljica“ i srpske himne „Bože pravde“, u interpretaciji predstavnika vojnog orkestra iz Slovenije, prisutnima se obratila Mateja Norčič Štamcar, koja je posebno istakla da slovenački i srpski narod neguju dugogodišnje prijateljstvo i saradnju u raznim kulturnim i privrednim oblastima.  Ona je posebno naglasila da je jedan od tih primera i činjenica da je slovenački kompozitor Davorin Jenko, inače osvedočeni prijatelj srpskog naroda,  bio kompozitor srpske himne „Bože pravde“, nastale još davne 1872. godine.

Na kraju pozdravnog govora Norčič Štamcar je istakla da je Slovenija zemlja brojnih prirodnih lepota, vrednih ljudi i mnogih potencijala. Slovenija je uvek bila otvorena za sve dobronamerne ljude i prijatelje, a naročito za one koji svojim novim idejama mogu doprineti još boljem, lepšem i skladnijem životu.

Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda, organizuje 4. Beogradski festival evropske književnosti od 23. do 26. juna.
Zamišljen kao nedelja vrhunske književnosti, Beogradski festival evropske književnosti odvija se pod motom: „Najbolje od svega. Najbolje za sve.“
Četvrti Beogradski festival evropske književnosti donosi četiri celovečernja multimedijalna književna programa: sedam čitanja, četiri projekcije filmova, jedan panel o savremenoj kulturi i jednu izložbu grafika.
Beogradski festival evropske književnosti je otvoreni i multimedijalni događaj u kome se književnost predstavlja kroz različite forme: od knjige i javnih čitanja, preko razgovora pisaca s publikom, do izložbi, retrospektiva savremenih igranih ili dokumentarnih filmova poteklih iz književnosti, kao i video prezentacija i drugih događaja.  Među piscima koji učestvuju na 4. Beogradskom festivalu evropske književnosti, u okviru programa Na sceni, nalaze se poznata francuska književnica Florans Noavil, najprevođeniji slovenački pisac Drago Jančar, nemački književnik Jozef Haslinger, pisac iz Luksemburga Gi Helminger, kao i poznati domaći pisci Ana Ristović i Nemanja Rotar

http://www.domomladine.org/debate/4-beogradski-festival-evropske-knjizevnosti/

Spoštovani,

vljudno vas vabimo na trojezično gledališko predstavo o nekdaj slavni igralki Nori Gregor, ki je živela v prvi polovici 20. stoletja. Naslov predstave je NORA GREGOR – SKRITI KONTINENT SPOMINA.
Ustvarili smo jo v Slovenskem narodnem gledališču Nova Gorica(SNG Nova Gorica) v mednarodni koprodukciji: Slovensko mladinsko gledališče Ljubljana (Slovenija), Schauspielhaus Graz (Avstrija), Il Rossetti Trst (Italija).
Prosimo vas, posredujte novico!

Torek, 16. 6. 2015, ob 20.30 v »Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd«

Sreda, 17. 6. 2015, ob 19.00 v »Narodno pozorište Sombor«

Neda R. Bric
NORA GREGOR – SKRITI KONTINENT SPOMINA

Dokumentarna fikcija
Režiserka Neda R. Bric

Nora Gregor je bila ena najslavnejših igralk 20. stoletja. Rodila se je v Gorici, se z družino preselila v Avstrijo, postala znana igralka, snemala tudi filmske uspešnice v Hollywoodu. Na višku kariere se je poročila z avstrijskim plemičem, končala poklicno pot, bila izgnana zaradi političnih razmer …
Življenjska zgodba Nore Gregor, ki je polna blišča in bede, spregovori tudi o mestu ženske v družbi in o njenih notranjih bojih med poslanstvi umetnice, matere in žene. Obenem predstava govori o zapletenih odnosih med tremi sosedskimi narodi in vplivu velikih družbenih sprememb, ki krojijo usode ljudi. K avtorskemu projektu je avtorica in režiserka pritegnila sodelavce iz štirih gledališč treh sosednjih držav, Slovenije, Italije in Avstrije, da so ustvarili skupno zgodbo, ki zadeva zgodovino in sedanjost vseh treh narodov. V predstavi slišimo tri jezike, opremljene z nadnapisi. Več tukaj.

V četrtek in petek, 28. in 29. maja, je v Beogradu potekala mednarodna konferenca Manjšinski jeziki v izobraževanju: izzivi in nove smernice.Konferenca se je začela v četrtek na rektoratu Univerze v Beogradu s predavanjem priznanega srbskega sociolingvista prof. dr. Ranka Bugarskega. Nato se je dogajanje preselilo na notranje dvorišče univerze, na kateri je potekal sejem manjšinskih kultur in jezikov.  Slovenska manjšina se je predstavila z naslednjim programom: Pod oknom, Pojoča družba Društva “Sava”, dirigent Marija Družijanić, Polka – Ivan Debeljak na diatonični harmoniki in Venček slovenskih ljudskih pesmi – Pojoča družba Društva “Sava”, dirigent Marija Družijanić in Ivan Debeljak na diatonični harmoniki. Obiskovalci so se lahko seznanili z možnostmi učenja slovenščine v Srbiji in poskusili izvrstno potico ter slovensko vino. Odlično potico je pripravila gospa Ivana Miljković, vino pa je prispevalo Veleposlaništvo Slovenije. Otvoritve konference in sejma manjšinskih kultur in jezikov so se, poleg drugih obiskovalcev, udeležili številni člani Društva Sava, predstavniki Nacionalnega sveta slovenske manjšine, Veleposlaništva Slovenije in Slovenskega poslovnega kluba.

Na dvodnevni konferenci, ki je potekala v organizaciji Filološke fakultete, je bila z dvema prispevkoma predstavljena tudi slovenščina (Maja Đukanović in Irena Kužnik: Slovenščina kot jezik manjšine v Srbiji; Laura Fekonja: Center za slovenščino kot drugi/tuji jezik: Dejavnosti, usmerjene k manjšinam v Sloveniji in v tujini.)