POZIV NA IZLOŽBU FOTOGRAFIJA LJUBIGRAD-BELANA

 

 

 

Iz eseja Isto u razlici Svetlane Slapšak, napisanog povodom izložbe LJUBIGRAD – BELANA održane u ljubljanskom parku Tivoli od oktobra 2010 do januara 2011. godine:

(…)

Slike Jima Sumkaya su većinom u crno-beloj tehnici, i beleže nešto što zaprepašćuje: familijarnost za koju mislimo da pripada samo Ljubljančanima, ili Beogradjanima, ili onima koji poznaju oba grada. Fotograf po definiciji ima izvrsno istrenirano oko, premda su poznati fotografi kojima vid nije potreban da sjajno fotografišu. Jim Sumkay je naime uhvatio upravo ono što smatramo „svojim“, specifičnim, nečim što samo „mi“ prepoznajemo. Poslao je izuzetno važnu poruku o tome da univerzalnosti nema, ali nema ni naročitih posebnosti. Živimo u uglavnom uniformisanome svetu, samo su jezici na reklamama različiti. Ljubljana, doduše, izgleda ulickanija, samouverenija, Beograd depresivniji. Već dimenzije su dovoljne da objasne ovakve razlike…

U svakome slučaju, slike Beograda slovenačkoj publici ne prikazuju grostesknu turbo kulturu Guče i Nove godine na beogradskim ulicama, nema splavova, klubova i restorana; Ljubljana Beogradjanima ne nudi rajske potrošačke slike. Oba grada su ogoljena, svedena na ljudsku figuru i ponekad veličanstvenu geometriju luke, grada, gradjevine. Bilo je jedino logično da gradonačelnici oba grada, uz potpisivanje dokumenta o bratimljenju, odu u posetu izložbi, bez pompe, uz pokoji trenutak potpune tišine.

Pa ipak, ostaje nešto na fotografijama, što autori govora mržnje na Internetu nisu komentarisali, ali su to na izložbi jasno pokazali: već prvoga dana izložbe, vandalizovana je jedna fotografija, dva romska muzičara u Ljubljani. Kada se vratimo izložbi, shvatimo da postoji jedna grupa fotografija i jedna vrsta ljudi, podjednako zastupljena i na beogradskoj i na ljubljanskoj strani. To su Romi. Neki su muzičari, neki voze improvizovana vozila kojima raznose stari papir ili dolaze da seku drva domaćinstvima, neki prose, za neke ne možemo opredeliti čime se bave. Za mlade koji se šetaju u pristojnoj odeći, sede po kafićima, klupama, hodaju ulicama, pa i za starce koji se okupljaju u priči ili oko šaha, ne postavljamo pitanje šta oni rade i od čega se izdržavaju: kada su Romi u pitanju, u oba grada, u svim gradovima Evrope, odmah želimo da proverimo da li su korisni članovi društva ili ne. Ponašanje prema njima u Beogradu i Ljubljani podjednako, bez izuzetka je rasističko, nipodoštavajuće, netolerantno. Mediji se na obe strane ponašaju isto: odmah traže kriminal, lenjost, parazitstvo i druge stereotipe kojima će pokriti svoje savršeno neznanje i odsustvo radoznalosti. Čim završi pesmu, muzičar sa fotografije je u svetu u kojem se ispituju njegova radna sposobnost i volja, osumnjičen da je uradio nešto loše, da je spreman da ukrade i prevari.

Ako dakle tražimo nešto zajedničko na fotografijama Ljubljane i Beograda, dobićemo Rome. Kao što povezuju Beograd i Ljubljanu, tako povezuju sve evropske gradove. Ova dragocena kulturna grupa koja govori posvuda istim jezicima – bar medju sobom, i snalazi se u svim jezicima izmedju kojih putuje, više ne doživljva čak ni romantičnu idealizaciju ranijih vremena: ostala je samo slepa mržnja, i sumanuti zahtev da se „adaptiraju“, odnosno postanu nevidljivi. Pa kada to pokušaju, ostaje lak posao da ih, izdvojene iz zaštite njihove grupe, love jednog po jednog…

Ne tražeći posebno, Jim Sumkay je ponudio ogledalsku sliku gradovima, opomenu o ponašanju, svdočanstvo trećega koji kvari harmoniju uspostavljanja prijateljstva onih koji dominiraju. Treći, koji se izmiče definiciji i koji svet u kojem boravi čini očevidno zatvorenim i neprijateljskim, opominje na opasnu internacionalizaciju mržnje prema drugome, koja nije mimoišla ni bezbrižne države, ni do nedavno razumne političare. Fantomski treći, Rom, pojavio se na slikama koje nude mogućnosti novih sećanja i nezaboravljanje starih ljubavi. Nije li dobar trenutak da taj nepriznati i posvuda isti treći dobije svoje mesto, odnosno da mu se prizna mesto koje već zauzima? Nije li trenutak da se Romi proglase kulturnim dobrom Evrope, najkonzistentnijom evropskom manjinom, lancem koji povezuje Evropu solidarnosti i društvene brige? Nije li trenutak da romski muzičar, pošto je izveoo pesmu, sedne u isti lokal i ponudi sebi kafu od dobitka koji je upravo zaradio? Nije li trenutak da prestane opraštati što ga smatraju manje gradjaninom? Nije li vreme da od Roma tražimo oproštaj? I da proglasimo dan romskog oproštaja za sve nepravde koje smo im naneli? Jesmo li dovoljno razumni da im ne pripisujemo više kriminala nego ostalima, da konačno ućutkamo one kojima smetaju jer žive, da ismejemo sulude zahteve da budu isto što i drugi?

(…)

Džim Simke (Jim Sumkay), najpoznatiji medju anonimnim fotografima, kako o sebi kaže, rođen je 1954 godine u Liježu. Za školovanje se zainteresovao tek pošto je otkrio sekciju likovnih umetnosti i to, pre nego što će postati socijalni slučaj, a potom i vaspitač.

Tek odnedavno se bavi fotografijom. Kao što je bio slučaj sa slikanjem, a potom i sa alkoholom, postaje „zavisnik“. Ovaj fotograf sa ljudskim licem, užurbano fotografiše svakodnevicu. Slobodan, uporan, ide u susret ljudima, ulažući svu svoju energiju u stvaranje uredne hronike, bez kraja, o tome kako se živi, šta se dešava, (ili ne dešava), tamo gde se nalazi.

Običnost i izuzetnost. U gradu ili na selu. Na suncu i u sred noći. Na seoskom vašaru, na gradilištu, na izlasku iz crkve, u predgrađima, u bašti modernog kafea.

Svi voljni, deca, starci, zaljubljeni, psi, mačke… Svaki prizor uredno datiran i lociran. Posao od društvenog značaja, jer „slikanima“ vraća odraz u ogledalu, brzo i, ako je moguće, u kontekstu, izlažući fotografije na železničkoj stanici Liježa (gde se radovima ne nazire kraj), u bolnici, u kapeli, u izlozima ulice Danser, ili u Eupenu, Poatjeu, Parizu, Berlinu, Nju Orleansu. Takodje na veb-sajtu Univerziteta u Liježu i u „no comment“ mejlovima koje šalje prijateljima. A! da! Džim se dobro oseća u Liježu, ali je opušten i u Anveru, Briselu, Parizu, u Italiji ili Kot-d’Armoru. Svuda gde ima ljudi, sa kojima može da razgovara i koje može da fotografiše.

Iz teksta Žorža Verševala „O prizorima – Džim Simke“, objavljenog u Le Journal de Culture et Démocratie #19, 2008

Džim Simke objavljuje svoj fotografski dnevnik svakog dana, bez izuzetka, od 1. maja 2005. godine na adresi www.jimsumkay.be ostajući na taj način dosledan ideji da se njegova umetnost obraća, najpre, publici koja ne posećuje galerijske prostore.Njegove naredne izložbe i rezidencijalni boravci planirane su u Plzenu (Češka), Liježu (Belgija), Port-o-Prinsu (Haiti) Parizu (Francuska), Krakovu (Poljska) Njujorku (SAD).

Žorž Verševal (Georges Vercheval) je osnivač Muzeja fotografije u belgijskom gradu Šarlroa (Charleroi)

PROJEKCIJA SLOVENSKIH KRATKIH FILMOV

DOM KULTURE STUDENTSKI GRAD

Vas vljudno vabi na projekcijo slovenskih kratkih filmov, v sredo 9.11.2011 ob 20. uri v Mali sali

NEUE SLOWENISCHE FILM

Projekcija filmov Visoke sole za umetnost Univerze v Novi Gorici, Slovenija.

Program predstavljajo: Bostjan Vrhovec, profesor videofilma in avtor enega izmed filmov, Jan Simoncic, profesor 3D animacije, Urska Djukic, Iva Musovic in Jaka Zilavec, studentje in avtorji filmov.

Pesem-Dunja Danial, 5:28, 2010.

Prvi dan v sluzbi – Urska Djukic, 27:00, 2010.

Zadnja zelja – Jaka Zilavec, 6:00, 2010.

Goslac – Matej Kolmanko, 7:51, 2008.

Cez 10 let – Valerija Zabret, 11:16, 2011.

Prehranjevalna veriga – Miha Subic, 2:32, 2008.

Brickloader – Miha Subic, 2:07, 2009.

Ink man – Miha Subic, 2:51, 2010.

Zadnje kosilo – Miha Subic, 3:38, 2011.

Niti – Iva Musovic, 19:02, 2011.

Zgodba – Bostjan Vrhovec, 13:00, 2010

KAMNIŠKA SODOBNA USTVARJALCA GOSTOVALA V BEOGRADU

 

Konec oktobra sta v prostorih Nacionalnega sveta slovenske narodne manjšine in Društva Slovencev Sava v Beogradu, z razstavo z naslovom Brezmejna grafika, razstavljala kamničana, predstavnika sodobne likovne umetnosti Martina Lesjak, prof. likovne umetnosti in mag. Jernej Jemec, prof. likovne umetnosti, akademski slikar.

Odprtje razstave je bilo 31. 10. 2011, na dan slovenskega državnega praznika

Z razstavo smo obeležili 20-letnico samostojnosti Slovenije ter 10-letnico delovanja društev, Slovenskega društva Sava iz Beograda in Društva Planika iz Zrenjanina

Projekt Brezmejna grafika je grafični projekt izbran in podprt z javnim razpisom Urada vlade RS za Slovence v zamejstvu in po svetu

Dogodek je bil prvi v vrsti dogodkov, ki bodo spodbujali še poglobljenejše sodelovanje med društvi Slovencev v Srbiji ter prispevali k ohranjanju slovenske kulture

Po besedah avtorjev predstavlja likovni projekt brezmejna grafika tako kulturni most med obema državama, kakor v likovni umetnosti most med grafično umetnostjo in kiparstvom. Skozi tehniko globokega tiska, suho iglo, je odtis prenešen na blago ter kaširan na tridimenzionalno podlago, ki omogoča likovno konstruktivni dialog z okoljem.

Mag. Milena Spremo, dipl. filozof
članica in predsednica Odbora za informiranje
Nacionalnega sveta Slovenske narodne manjšine

IGOR LUMPERT TRIO NASTUPA NA 27. BEOGRADSKOM JAZZ FESTIVALU U DOMU OMLADINE BEOGRADA

Poznati slovenacki progresivni jazz saksofonista i kompozitor Igor Lumpert (Novo mesto, New York) nastupa sa svojim triom Innertextures u okviru 27. Beogradskog jazz festiva u Domu omladine Beograda 30.oktobra 2011 godine u 20 casova.

Sudelovao je sa poznatim jazz muzicarima kao sto su John Abercrombie, Reggae Workman, Matt Brewer,Tommy Crane Robert Glasper, Damion Reid, Boris Kozlov, Igor Bezget, Drago Gajo, Jonathan Blake, Jacob Bro i Sonny Simmons. Nasi clanovi su imali priliku da ga slusaju na koncertu 2005. godine u Domu omladine Beograda koji je organizovalo Drustvo Sava.

Nastup Igora Lumperta pomoglo je Drustvo za prostovoljno delo Novo mesto

FINALISTI SLOVENSKE NAGRADE ZA DRUŽBENO ODGOVORNOST HORUS 2011

(Maribor, 27. oktober 2011) – Komisija prvega ocenjevalnega kroga je razglasila finaliste Slovenske nagrade za družbeno odgovornost HORUS 2011, ki jo podeljujeta IRDO – Inštitut za razvoj družbene odgovornosti in PRSS – Slovensko društvo za odnose z javnostmi, v sodelovanju s številnimi podpornimi partnerji projekta. Med finaliste nagrade HORUS 2011 so se uvrstila vsa podjetja, ki so dosegla vsaj 51% vseh možnih točk v prvem krogu ocenjevanja. Prejemniki nagrade HORUS 2011 in posebnih priznanj bodo znani predvidoma v drugi polovici novembra 2011. Nagrada HORUS bo letos podeljena tretjič, z razpisom pa želijo partnerji poiskati in nagraditi celovite pristope podjetij k družbeni odgovornosti.

V kategoriji velikih podjetij so se v drugi krog ocenjevanja uvrstili: BTC d.d., UniCredit Banka Slovenija d.d. in S&T Slovenija d.d., v kategoriji srednjih podjetij: Microsoft d.o.o., Butan plin d.d., Mariborski vodovod, javno podjetje d.d., Abbott Laboratories, družba za farmacijo in diagnostiko d.o.o. in v kategoriji malih podjetij: Etika d.o.o. in Lotrič, laboratorij za meroslovje, d.o.o. V kategoriji zavodi pa se za nagrado HORUS 2011 potegujejo: Zavod za medgeneracijsko sodelovanje Ypsilon, Zavod Naprej – zavod za varstvo, rehabilitacijo in kvaliteto življenja po poškodbi glave in Vozim – Zavod za inovativno izobraževanje o varni vožnji.

Za posebno priznanje – Podjetnik s slovenskimi koreninami, ki deluje v zamejstvu oz. po svetu so finalisti: Matjaž Brezigar (Iskra Avtoelektrika d.d., direktor odvisne družbe Iskra Suzhou Kitajska), Janez Gladek (Gladek Technik GmbH, Švica), Marko Dolžan (Polfa Lodz SA, Poljska), Dr. Albin Doberšek (Engineering Dobersek GmbH, Zvezna republika Nemčija), Andrej Kosič (Kosic Calzature ‘Kosic Benedetto’ di Kosic Andrea & Figli S.a.s., Italija), Herman Zupan (HZ Group, Argentina) in Primož Artača (ACV Ventures d.o.o., Srbija). za posebno priznanje novinarju: Iva Gruden, Marko Miklavc, Barbara Pavlin in Jana Petkovšek Štakul in za posebno priznanje osebi, ki deluje v kontekstu družbene odgovornosti Tomo Križnar in Društvo Ekologi brez meja.

Člani ocenjevalne komisije nagrade Horus 2011 v 1. krogu ocenjevanja (iz vrst organizatorjev, podpornih partnerjev projekta, strokovne in drugih javnosti) so bili: velika podjetja – Tonja Blatnik, dr. Mirjam Galičič, Jože Smole in Lidija Novak; srednje velika podjetja: Polona Briški, doc.dr. Jernej Belak, Jože Gornik, Maja Rečnik in Barbara Pavlin; majhna podjetja in zavodi: mag. Aleksandra Podgornik, Tatjana Novak, Lidija Kramar, Robert Hernec in Karidia Toure Zagrajšek; Slovenci v zamejstvu in po svetu, novinarji in splošna priznanja: dr. Jožica Knez-Riedl, mag. Ajša Vodnik, dr. Breda Mulec, mag Vinko Kurent, dr. Andrej Fištravec, dr. Zvone Žigon in Petra Lesjak.

Ocenjevanje komisije prvega kroga je potekalo od 11. do 24. oktobra 2011, neodvisno (brez predhodnega vedenja ocenjevalcev o rezultatih drugih ocenjevalcev). Delo ocenjevalne komisije druge kroga ocenjevanja pa bo potekalo vse do slavnostne razglasitve nagrajencev, ki bo predvidoma v drugi polovici novembra 2011 v Mariboru.

Nagrada Horus je del nacionalne strategije osveščanja za več družbene odgovornosti, ki jo na ta način izvajajo številna strokovno-interesna združenja v sodelovanju z Inštitutom za razvoj družbene odgovornosti – IRDO in PRSS – Slovenskim društvom za odnose z javnostmi. Skupaj s tema organizatorjema, letos nagrado Horus podpira kar 16 partnerskih organizacij in pokroviteljev: Ameriška gospodarska zbornica, Društvo za marketing Slovenije, Slovenska fundacija za poslovno odličnost, Slovensko združenje ZN za trajnostni razvoj, Slovensko združenje managerk in managerjev nevladnih organizacij, Štajerska gospodarska zbornica, Združenje delodajalcev Slovenije, Združenje Manager, Urad Vlade RS za Slovence v zamejstvu in po svetu, Društvo novinarjev Slovenije, LSPR – Londonska šola za odnose z javnostmi. Medijski partnerji nagrade Horus 2011 so: Dnevnik, družba medijskih vsebin, d.d., Delo, časopisno založniško podjetje, d.d., Večer, časopisno založniško podjetje, d.d., Žurnal media, d. o. o.. Partner klipinga je Press Clipping d.o.o.

Častni pokrovitelj nagrade Horus je dr. Danilo Türk, predsednik Republike Slovenije

ZAVRŠEN 22. FESTIVAL TAMBURAŠKIH ORKESTARA SRBIJE

Dodelom nagrada i priznanja, završen je 22.Festival tamburaških orkestara Srbije. Dve kvalitetne i lepe večeri koje je rumska publika ispratila u velikom broju, sedam odličnih orkestara u zvaničnoj selekciji, uz gostujuće orkestre iz Slovenije i Hrvatske, kao nastup najboljeg dečijeg tamburaškog orchestra iz Pančeva, u najkraćem je obeležilo ovogodišnji festival

 

Otvaranje festivala: ambasador Republike Slovenije Franc But i predsednik opštine Ruma Goran Vuković

Po oceni žirija publike, nagrade su dodeljene „Vipavskim tamburašima“ izSlovenije, odnosno, GTO „BrankoRadičević“ iz Rume.

Žiri novinara nagradio je prve večeri RTO „Plavi čuperak“, dok je druge večeri priznanje uručeno GTO StaraPazova

 

Svečana dodela nagrada

Stručni žiri koji su činili, predsednik, kompozitor Slobodan Atanacković, prof.dr Milovan Miškov i prof. Zoran Mulić, doneo je sledeće odluke: Prva nagrada „Sava Vukosavljev“ dodeljena je GTO „BrankoRadičević“ sa osvojenih 98 bodova, dok je Subotički tamburaški orkestar osvojio 94 boda. Drugu nagradu osvojio je TO HGU „Festival Bunjevačkih pisama“ iz Subotice, 85 bodova, a 83 boda osvojio je TO AKUD „Lola“ iz Beograda. Treća nagrada je sa 78 bodova po oceni stručnog žirija, pripala Rumskom TO „Plavi čuperak“, orkestru koji je prvi put nastupio na ovom festivalu, 76 bodova imao je GTO Stara Pazova, a 74 boda osvojio je TO HKPD „Matija Gubec“ iz Rume.

Spuštena je zavesa na 22.Festival tamburaških orkestara Srbije, a pripreme za naredni mogu da počnu. U slavu i čast tambure, muzike i amaterskog stvaralaštva ( izvor: www.kcruma.co.rs

 

Vipavski tamburaši

SLOVENAČKI PISAC ALEŠ ŠTEGER NA 56.BEOGRADSKOM SAJMU KNJIGA

Gosti „Arhipelaga“

Ekskluzivni gosti izdavačke kuće „Arhipelag“ na 56. beogradskom sajmu knjiga biće portugalska književnica Lidija Žorž, čiji roman „Dok vetar zviždi kroz kranove“ izlazi iz štampe ovih dana, kao i slovenački pisac Aleš Šteger

Aleš Šteger (Ptuj, Slovenija) je ugledni slovenački pesnik, esejista i prozni pisac. Diplomirao je komparativnu književnost i nemački jezik na Filozofskomfakultetu u Ljubljani. Urednik je edicija Koda i Beletrina u Študentskoj založbi. Prevodi sa nemačkog i španskog jezika (Gotfrid Ben, Ingeborg Bahman, Peter Huhel, Pablo Neruda, Olga Orosko).

Njegova knjiga pesama Šahovnice sati (1995) osvojila je nagradu Slovenačkog sajma knjiga za najbolju prvu knjigu.Usledile su potom zbirke Kašmir (1997, Veronikina nagrada), Protuberancije (2003) i Knjiga reči (2005).

Roman Ponekad je januar usred leta (1999) koji se nedavno pojavio u prevodu na srpski inspirisan je Štegerovim putovanjem po Latinskoj Americi. Knjiga prozno-esejističkih zapisa Berlin (2007) prva je Štegerova knjiga objavljena u Srbiji i osvojila je slovenačku nagradu „Marjan Rožanc“ za esejističku knjigu godine.

Knjige Aleša Štegera prevođene su na italijanski, nemački, engleski, švedski, španski, hrvatski, slovački, češki, srpski, makedonski, bugarski, litvanski i mađarski jezik.

Živi u Ljubljani. Oženjen je Beograđankom Majom, i ima sina Tarasa.

Više na www.alessteger.com

VABILO

Dragi rojaki in prijatelji,

v imenu Društva Slovencev „Planika“ iz Zrenjanina Vas vljudno vabimo na odprtje razstave grafik slovenskih umetnikov Martine Lesjak in Jerneja Jemca v ponedeljek, 31.oktobra, ob 20:00 uri v prostorih Nacionalnega sveta slovenske narodne manjšine in Društva Slovencev „Sava“, Terazije 3/IX, Beograd.

Za izpeljavo našega projekta se zahvaljujemo Necionalnemu svetu slovenske narodne manjšine in Društvu Slovencev „Sava“ za pomoc in odstopitev svojih prostorov, prav tako Pojoči družbi in pevskemu zboru „Planika“ za kulturno umetniški program ob otvoritvi razstave.

Društvo Slovencev Planika