Održana 29. aprila 2015. godine u prostorijama Vlade Republike Srbije
Sednicu je sazvao predsednik vlade Aleksandar Vučić, koji je ujedno predsednik Saveta za nacionalne manjine. Obraćanje predsednika vlade i predsednika Saveta za nacionalne manjine Aleksandra Vučića je u njegovo ime u njegovoj odsutnosti pročitala zamenik predsednika Saveta za nacionalne manjine, dr Kori Udovički. Istakla je, da posle 6 godina ponovo počinje sa radom Savet za nacionalne manjine, koji će imati za cilj unapređenje implementacije postojećeg zakonodavnog okvira kroz plan aktivnosti, utvrđenih na sastancima ovog tela. Rokovi za realizaciju i odgovorne osobe ispred ministarstava i Koordinacije nacionalnih saveta takođe će se utvrditi na ovim sastancima.
U periodu maj – jun 2015. godine održaće se radni sastanci resornih ministarstva (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo pravde) sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Vlada Srbije je posvećena, da u toku svog mandata obezbedi funkcionisanje uspostavljenog sistema nacionalnih saveta nacionalnih manjina sa republičkim Savetom na vrhu stvarno i pošteno, uz realno sagledavanje problema na terenu. To znači primenu postojećih propisa, ali i izmenu onih zakonskih rešenja, koja ponekad u praksi nisu ostvariva.
Jedan od prvih primera kreiranja drugačije politike je proces izrade posebnog akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina kao dela pregovaračkog poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) za pregovore sa Evropskom unijom.
Nakon izlaganja Kori Udovički, prisutnima se obratila Ana Tomanov, predsednica Koordinacije nacionalnih manjina, koja je u svom obraćanju istakla, da je izuzetno ohrabrujuće to, što se iz pozdravnog govora predsednika vlade jasno vidi, da je u državi uspostavljen proces stvaranja pravne države, kako bismo svi građani Srbije bili ravnopravni u svakom smislu te reči. Ovo bi podrazumevalo delotvorno uključivanje pripadnika NS u najširi društveni, javni i politički život, a posebno u četiri oblasti, koje čine kulturnu autonomiju i pravo na našu samoupravu: obrazovanje, kultura, informisanje, službena upotreba jezika i pisma.
Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina mora da se što pre stavi na sto i u vezi toga potrebno je odlučiti, da li će se raditi dopuna zakona ili će se raditi nov zakon. Neophodno je sistemsko rešenje, da bi naša država imala jasnu strategiju o nacionalnim zajednicama, o interkulturalnosti ili integraciji
pripadnika nacionalnih zajednica u javni i politički život. Moramo da imamo adekvatan zakon o nacionalnim manjinama, kako bismo znali, šta smo, ko smo i gde smo. Treba takođe definisati šta je tačno kulturna autonomija, jer je u našem trenutnom sistemu neprepoznatljiva. Na osnovu podataka Republičkog Zavoda za statistiku nacionalni saveti su i dalje zavedeni kao udruženja građana, a to u svakom slučaju nisu. Nacionalni saveti su veoma spremni, da se aktivno uključe u radnu grupu za izradu Akcionog plana i analizu pregovaračkog poglavlja 23.
Sednici je prisustvovao u svojstvu člana Republičkog saveta za nacionalne manjine Saša Verbič, predsednik Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine.