Izdavači zbornika su Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine
Pripremu ovog izdanja pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
Архиве категорија: Uncategorized
Pozivnica za premijerno gostovanje Mestno gledališča ljubljansko u Bitef teatru sa predstavom KOS PLATIKA / PARČE PLASTIKE
Poštovani,
Sa zadovoljstvom Vas pozivamo na premijerno gostovanje u Bitef teatru ‒Mestno gledališče ljubljansko sa predstavom „Parče plastike”, koje će se održati 19. marta u Bitef teatru.
S poštovanjem,
Slavica Hinić
19. mart u 20h, Bitef teatar
Mestno gledališče ljubljansko
Marius von Mayenburg
KOS PLATIKA / PARČE PLASTIKE
Režija: Primož Ekart
Dramaturškinja: Ira Ratej
Prevod: Milan Štefe
Scenograf: Damir Leventič
Kostimografkinja: Belinda Radulović
Autor muzike: Davor Herceg
Foto: Peter Uhan
PARČE PLASTIKE je najnoviji komad uglednog i mladog nemačkog autora Marijusa fon Mejenburga (Marius von Mayenburg). To je duhovit, ali i podsmešljiv dramski portret dela evropske populacije, koji se (za razliku od drugih stanovnika starog kontinenta) valja u malograđanskom izobilju, a istovremeno ima sve manje empatije za sve što je autentično, spontano, etičko, saosećajno, a pre svega logično.
Gostovanje Mestnog gledališča ljubljanskog na sceni Bitef teatra 19. marta
Predstava Parče plastike u režiji Primoža Ekarta gostuje na sceni Bitef teatra u nedelju, 19. marta u 20h.
Predstava je nastala u produkciji Mestnog gledališča ljubljanskoga. U predstavi igraju Iva Krajnc, Gregor Gruden, Rok Prašnikar, Gašper Tič, Tina Potočnik .
Parče plastike je najnoviji komad uglednog i mladog nemačkog autora Marijusa fon Mejenburga (Marius von Mayenburg). To je duhovit, ali i podsmešljiv dramski portret dela evropske populacije, koji se (za razliku od drugih stanovnika starog kontinenta) valja u malograđanskom izobilju, a istovremeno ima sve manje empatije za sve što je autentično. spontano, etičko, saosećajno, a pre svega logično.
Izvor: http://teatar.bitef.rs/2016/02/26/parce-plastike-20-mart-gostovanje-mestnog-gledalisca-ljubljanskog/
Izložba Marije Pregelj „Dokument istine“
Slikarstvo Marija Pregelja iz Legata Vaska i Zlate Pregelj u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Rodoljuba Čolakovića 2)
Na izložbi Marij Pregelj: Dokument istine biće predstavljeno slikarstvo slovenačkog umetnika Marija Pregelja (8. avgust 1913. Kranj – 18. mart 1967. Ljubljana), iz Legata Vaska i Zlate Pregelj, koje je nastalo u periodu između 1947. i 1967. godine. Legat koji nosi ime sina i supruge umetnika, Muzej je preuzeo 1986. godine posle smrti supruge Marija Pregelja. Ona je, po želji samog autora, umetničku zaostavštinu svog supruga ravnopravno zaveštala Muzeju savremene umetnosti i ljubljanskoj Modernoj galeriji. Tom prilikom Muzeju savremene umetnosti, pored slika, pripala su i 123 grafička lista i 22 rada izvedena tehnikom akvarela, gvaša i pastela. Deo legata, koji obuhvata grafičke listove, bio je predstavljen na izložbi 1988. u Galeriji – Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.
Marij Pregelj je slovenački slikar i grafičar, umetnik specifične ikonografije i simbolike, čiji je stvaralački doprinos nezaobilazan u proučavanju slovenačke kao i šire jugoslovenske umetnosti druge polovine prošlog veka. Potiče iz porodice slovenačkog pisca ekspresionističkog usmerenja Ivana Pregelja, i čenjinica da je odrastao u literarnom okruženju, važna je za konačno formiranje njegove i životne i umetničke biografije. Školovao se na zagrebačkoj akademiji likovnih umetnosti gde je diplomirao u klasi profesora Ljube Babića. Prvi put se pojavljuje na izložbi Nezavisnih 1937. u Jakopičevom domu u Ljubljani, a samostalno izlaže od 1950. godine. Pregeljevo slikarstvo predstavlja reakaciju na egzistencijalne izazove savremenog čoveka, koje umetnik iskazuje „homerski širokogrudo“ kroz snažan gest i ekspresivan kolorit. Pregelj je tvorac brojnih ciklusa uvek novih ikonografskih osobina i formalnih varijacija. Stvralački opus Marija Pregelja od samog početka prožet je sagledavanjem čovekove egzistencije, ne samo u interpretaticijskom smislu, već pre svega u njenoj psihološkoj složenosti. Celokupnim Pregeljovim opusom, a posebno u poslednjoj stvaralačkoj deceniji, dominira ljudska figura data u svoj svojoj ikonografskoj i simboličkoj razuđenosti: kao akter rođenja, kao nosilac smrti, kao sedeća figura za stolom, figura žene u stavu orante, truplo na stolu ili razapeta forma na krstu.
Pregeljev likovni izraz predstavlja autentitičnu i autohtonu pojavu u periodu razvoja socijalističkog modernizma, najbliži karakteristikama tamnog modernizma u Sloveniji (Tomaž Brejc), a na širem evropskom planu, Pregeljevo slikarstvo korenspondira sa najvišim dometima umetnika, pripadnika poslednje generacije modernista.
Izlagao je na Bijenalu u Veneciji 1954. i 1956. godine, na Bijenalu u Tokiju 1955. na izložbi Gugenheim Inernational u Njujorku 1958. kao i na Bijenalu u Sao Paolu 1963. godine. Bio je profesor slikarstva na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i predsednik Saveza likovnih umetnika Jugoslavije (1960-1964). Dobitnik je više nagrada, između ostalih Zlatne plakete na II trijenalu jugoslovnske umetnosti u Beogradu 1964, Prešernove nagrade 1958. i 1964, i Jakopičeve nagrade 1969. godine.
U Zbirci slikarstva MSU, pored dela iz Legata Vaska i Zlate Pregelj, nalaze se 12 dela ovog umetnika svojevremeno otkupljenih za kolekciju Muzeja, među kojima su i posebno značajna dela iz Pregeljevog kasnog opusa, Fantastična trpeza, (1966) i Diptihon, I , II. (1967).
Kustos izložbe: Svetlana Mitić viši kustos MSU.
Izložba je otvorena do 2. maj 2016. godine / svakog dana od 12 do 20 časova, osim utorkom.
Majstorska radionica Nejc Kuhara na XVII Međunarodnom festivalu gitare “Guitar art festival” 13. Mart 2016
U Beogradu se od 8-13 mart 2016. godine održava XVII Međunarodni festival gitare “Guitar art festival. Guitar Art Festival nakon skoro dve decenije svog postojanja uživa status jednog od pet najvećih i najistaknutijih internacionalnih festivala klasične gitare u svetu. Festival je postao vodeći centar za svetske premijere, koncerte, kao i za razmenu znanja, prakse i iskustva među gitaristima iz celog sveta.
Jedna od glavnih misija Guitar Art Festivala je podrška, unapređenje i promocija najvećih mladih talenata. Svake godine Beograd posete najveći profesora i gitarista koji rade sa studentima iz celog sveta.
Nejc Kuhar je završio sa najboljim ocenama Master studije gitare i kompozicije u Beču (gitara – profesor Alvaro Pieri, kompozicija – Dr. Rajner Bišof i prof. Kristijan Minkovič). Od 2015. godine predaje na Muzičkoj Akademiji u Beču, a od 2013. godine, u Muzičkoj Školi u Frankfurtu. Kao gitarist i kompozitor, osvojio je brojne nagrade ( Prve nagrade u Nemačkoj, Kini, Italiji, Turskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zemljama). Nejc redovno svira solo koncerte, drži majstorske radionice i član je žirija na brojnim međunarodnim festivalima gitare.
http://www.gaf.rs/sr/festivali/guitar-art-festival/2016/ucesnici/nejc-kuhar
Proslava ob Dnevu maternega jezika, dne 21. februarja 2016, v „Palati Srbija“
Dr. Maja Đukanović se je kot predsednica Odbora za izobraževanje, 21. 2. 2016 ob 11. uri udeležila proslave Dneva maternega jezika v organizaciji Urada za človekove in manjšinske pravice Vlade Republike Srbije. Na prireditvi so sodelovali mladi predstavniki narodnih manjšin, ki so s kratkimi nastopi predstavili svoj materni jezik. Predstavnikom medijev so podeljene Zahvale za medijski doprinos v promoviranju kulturnih dosežkov narodnih manjšin. Prireditve se je udeležilo veliko število obiskovalcev, Dan maternega jezika in njegov pomen za pripadnike narodnih manjšin pa je pritegnil veliko pozornost v medijih.
INFORMACIJA SA RADNOG SASTANKA KANCELARIJE ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA VLADE REPUBLIKE SRBIJE SA PREDSTAVNICIMA NACIONALNIH SAVETA NACIONALNIH MANJINA
U Palati Srbija održan je 12. februara 2016. godine radni sastanak Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije sa predstavnicima Nacionalnih saveta nacionalnih manjina u vezi raspodele sredstava iz budžeta Republike Srbije za finansiranje rada Nacionalnih saveta nacionalnih manjina za 2016. godinu.
U prilogu se nalazi Odluka o raspodeli sredstava po Nacionalnim savetima nacionalnih manjina
Promocija zbornika “Nacionalni sveti nacionalnih manjšin in kultur 2
V četrtek, 28. januarja 2015, je bila v prostorih Zavoda za kulturo Vojvodine v Novem Sadu, promocija knjige avtorja dr. Alparja Lošonca. Promocije se je v imenu Nacionalnega sveta slovenske narodne manjšine udeležila Elza Ajduković.
Uredniki zbornika dr. Duško Radosavljević, Eva Vukašinović in Miroslav Keveždi, so govorili o pomembnih vprašanjih, ki se tičejo nacionalnih manjšin v Vojvodini in Srbiji, kjer manjšine predstavljajo pomemben član z več kot 15 % celotnega prebivalstva v državi in čez 30 % v Pokrajini. Zbornik sta izdala Zavod za kulturo Vojvodine in Pokrajinski ombudsman APV.
Zbornik „Nacionalni sveti nacionalnih manjšin in kultur 2“ predstavlja nadaljevanje uspešnega sodelovanja Zavoda za kulturo Vojvodine in Pokrajinskega ombudsmana, ki ponujata različne poglede na aktualne teme o političnem in pravnem položaju nacionalnih svetov narodnih manjšin in delovanju pomembnih manjšinskih kulturnih sistemov.
V zborniku je zbrano petnajst avtorskih besedil, ki poskušajo opredeliti ali odgovoriti na vprašanja: ali smo v obdobju post multikulturalzma? Kakšna integracijska državna politika Republike Srbije je sprejemljiva? Kako do sorazmerne zastopanosti nacionalnih manjšin v politiki? Kakšna je politična kultura nacionalnih svetov narodnih manjšin? Ali je treba depolitizirati nacionalne svete? Kako posodobiti transparentnost delovanja sveta? Kakšna je prihodnost medijev v jezikih narodnih manjšin? Kakšno je aktualno stanje službene večjezičnosti v Srbiji? Kdo so kandidati za ohranjanje nematerialne kulturne dediščine nacionalnih manjšin? Kako nastajajo baze podatkov o kulturnih vsebinah nacionalnih manjšin? Katere ženske romske organizacije so aktivne v Vojvodini in kako spremeniti podobo Romov? Kaj se lahko o združevanju naučimo iz preteklosti skozi primere rusinskih zadrug?
Na ta vprašanja so v Zborniku odgovarjali dr. Alpar Lošonc, dr. Duško Radosavljević, dr. Dubravka Valić, dr. Katinka Beretka, dr. Vesna Marjanović, dr. Svenka Savić, dr. Zoran Tairović, dr. Janko Ramač, mag. Veronika Mitro, mag. Snežana Ilić, mag. Milina Sklabinski, Nenad Đurđević, Ksenija Marković, Nina Janić in Jelena Perković in spotoma odpirali še mnoga nova vprašanja, ki dajejo dovolj materiala za razmislek in nadaljevanje že začetega dela.
Српски језик 
Slovenščina